Vaskrsenje Gospodnje jedan je od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika kojim se proslavlja vaskrsenje Isusa Hrista. Simbolizuje pobedu života nad smrću i za ovaj praznik vezano je mnoštvo prelepih običaja i narodnih verovanja.
Često smo u nedoumici da li se kaže "Vaskrs" ili "Uskrs" ali može se reći da je ispravno i jedno i drugo sa napomenom da je termin "Vaskrs" bliži originalnom istorijski i lingvistički ispravnom obliku dok je termin "Uskrs" potekao iz naroda. Najveći hrišćanski praznik - pripada grupi pokretnih, ali uvek pada u nedelju. Datum se određuje na osnovu lunarnog kalendara. Uskršnja nedelja se određuje kao nedelja u sedmici punog meseca koji se javi nakon prolećne ravnodnevice - nikada ne može biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja, a prethodi mu i jevrejski praznik Pasha.
Nedelja pred Vaskrs naziva se strasna nedelja, a svaki dan naziva se u bogoslužbenim knjigama svetim i velikim. Petak se smatra najtužnijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom. Veliki petak je dan tišine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona, a liturgija se služi samo ukoliko se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukrašen sto pored oltara izlaže se plaštanica, koja predstavlja Hristov grob.
"Kod nas, pravoslavnih hrišćana, običaj je da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja na kojima se crtaju hrišćanska obeležja i ispisuje pozdrav "Hristos vaskrese"", rekao nam je prezviter Petar Nikolić, sveštenik u hramu Svetog proroka Ilije u Mladenovu, objašnjavajući da ovaj običaj po predanju potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja kada je Marija Magdalena došla nakon njegovog Vaznesenja u Rim radi propovedanja Jevanđelja.
Izašla je pred cara Tiberija i pozdravila ga rečima "Hristos Voskrese" i pružila mu na dar ofarbano jaje, a hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja čime se želi predstaviti očiglednost Vaskrsenja, a crvena boja zbog tog radosnog događaja simbolizuje Božansku prirodu Hristovu i nevino prolivenu krv.
Vaskršnja jaja se obično farbaju na Veliki Petak, ali u nekim predelima čak i na Veliki Četvrtak ili Veliku Subotu, a smatra se jednim od najlepših i najradosnijih običaja. Bojenje jaja je važna priprema za obeležavanje ovog praznika, domaćice u sud sa vodom i jajima dodaju uskršnju ili bogojavljensku osvećenu vodicu, lukovinu ili veštačku boju i kuvaju jaja. Vešte domaćice jaja pre kuvanja šaraju rastopljenim voskom. Bilo kako bilo bojenje i šaranje jaja donosi radost u kuću u iščekivanju najradosnijeg praznika. Prvo obojeno jaje naziva se "čuvarkuća" i ostavlja se na posebnom mestu u kući i čuva se do sledećeg Vaskrsa, jer se veruje da štiti kuću i ukućane.
"Dan Vaskrsa se u našim hramovima proslavlja bogosluženjima počev sa Vaskršnjim Jutrenjem, a potom i Liturgijski, blagosiljaju se vaskršnja jaja koja se dele vernom narodu pozdravljajući ih sa najradosniim pozdravom - Hristos vaskrse!", rekao nam je sveštenik.
U pravoslavnim domovima Vaskrs se proslavlja svečano, u krugu porodice, sa prazničnom trpezom, a u radosti Praznika nad Praznicima.
Na taj dan u domovima nakon višenedeljnog posta postavlja se mrsna trpeza, pečenica, uskršnja pogača, a počasno mesto na stolu pripada jajima. Po starim običajima prvo se jedu kuvana jaja, a tek onda ostala jela. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju. Kucanje jajima sa ukućanima, komšijama i prijateljima je divan običaj kome se raduju i stari i mladi. Onaj ko pobedi, čije je jaje najače uzima jaje protivnika, a narodno verovanje kaže da će imati zdravlja, sreće i uspeha tokom cele godine.
Tagovi
Autorka
