Prema rečima Vlade Stefanovića, krastavac zaliva mešavinom mleka, vode i sode bikarbone, dok krompir pomenutim sredstvima oprska, jer larve krompirove zlatice ne podnose laktozu.
U oazi mira, tišine, čiste prirode i nekolicine napuštenih kuća, nadomak sadašnjeg knjaževačkog sela Jakovac, tamo gde su nekada živeli jakovački preci, u takozvanom Starom selu iz jedne kuće se i dalje oseća miris domaćeg hleba ispod sača. Okružena šumom, mladim voćnjakom i baštom, pored potoka nalazi se vikendica porodice Stefanović.
Vlada Stefanović, domaćin i dugogodišnjii lovac iz Niša, pre petnaestak godina je kupio imanje sa željom da sagradi vikendicu u kojoj će nakon penzionisanja tu da uživa sa suprugom.
"Ovde sam dolazio godinama u lov i jako mi se dopalo mesto. Odmah sam zamislio kako bi bilo lepo sagraditi vikendicu, posaditi mlade voćke, baštu, jednostavno pobeći od gradske gužve. U dogovoru sa suprugom, napravili smo sve što smo zamislili i sada zajedno uživamo u lepoti prirode", kaže Stefanović i dodaje da je nakon penzionisanja došao tu i da živi, ali da je supruga zbog posla, radnim danima u Nišu, a vikendom na selu.
Kako dalje napominje, zbog blizine potoka, ali i bunara u dvorištu, oko vikendice su posadili razno voće, vinograd, posejali povrće i lekovito bilje koje koriste u zaštiti prilikom tretiranja drugih biljnih vrsta.
"U bašti imamo crni i beli luk, papriku, paradajz, krastavac i blitvu koju smo namenski posejali pored povrtarskih kultura kako bi smrdibube koje nam dosta napadaju paradajz i papriku prešle da se hrane njome. Što se tiče zaštite kako voćarskih tako i povrtarskih kultura ne primenjujemo pesticide, već su tretiranja na bazi mleka, koprive, vrbove vode i sode bikarbone", ističe naš sagovornik.
Prema Stefanovićevim rečima, krastavac zaliva mešavinom mleka, vode i sode bikarbone, dok krompir pomenutim sredstvima oprska, jer larve krompirove zlatice ne podnose laktozu.
"Na svakih sedam dana, a naročito posle kiše, istretiram i krompir i krastavac kornišon, kako zbog zaštite tako i zbog pospešivanja rasta biljke. Za zaštitu paprike koristim maslačak, zdravac i korpivu uz dodatak piva ili sudomila kao lepka. Istim rastvorom oprskam i sve ostale voćke u dvorištu, višnju, jabuku, krušku, malinu, kupinu, vinovu lozu, trešnju, nektarinu i dunju", napominje ovaj domaćin i dodaje da leje sa lukom posipa isključivo pepelom kako bi ga zaštitio od lukove muve i puževa, ali i prihranio kalijumom.
Od prirodnih sredstava za pospešivanje rasta biljaka koristi i rastvor od vrbovih grančica koji se pravi tako što se mlade vrbove grane iseku u veličini palidrvca, stave u teglu, preliju vodom i tako stoje 24 sata.
U tom rastvoru se potope kalem grančice, a poznato je da vrba sadrži salicilnu kiselinu odgovornu za rast i razvoj biljaka.
Tagovi
Autorka
