Kako je mladi Martin Šarkezi iz Stare Pazove odlučio da se bavi pčelarstvom? Kako prevremeno cvetanje biljaka može ugroziti same pčele i kakve su njegove prognoze do kraja maja?
Mladi ljudi koji se odlučuju na život na selu i bavljenje nekom granom poljoprivrede su retka pojava. Martin Šarkezi iz Stare Pazove je svakako priča za sebe. Pre deset godina je odlučio da se bavi pčelarstvom i to ni manje ni više nego - na majčin nagovor.
"Moja majka je novinar i godinama je pratila rad Udruženja pčelara Stara Pazova. Brzo se sprijateljila sa njima i oni su je nagovarali da pokuša. Da je to jako lep posao, izuzetno važan za prirodu i da bi trebalo da pokuša", priseća se Šarkezi dodajući da su je pčelari na kraju nagovorili i poklonili njenoj porodici jednu košnicu.
Kako kaže naš sagovornik, pčelar se postaje tako što vam jednu košnicu poklone, drugu kupite, a treću "ukradete". Oni naravno, ništa nisu ukrali već su svoje košnice polako kupovali i lagano ulazili u posao. Danas imaju nekih 15 do 20 košnica. Pčelarstvo zahteva izuzetno puno vremena i angažovanost ostalih članova porodice. Na njegovom gazdinstvu, mladom domaćinu pomaže upravo majka.
"Jedno od pravila je da prilikom selidbe košnica, pčele moraju da budu udaljene najmanje pet kilometara od mesta odakle ih selite da se 'ne bi vratile kući'. Naučio sam to na teži način", smeje se naš sagovornik objašnjavajući našim čitaocima da je to bilo kada je svoje košnice odvezao na komšijinu parcelu sa suncokretom koja se nalazila nedaleko od Stare Pazove.
Prema njegovim rečima, Šarkezi je lepo te košnice "otpremio" na suncokretovu pašu i otišao na letovanje. Sledećeg dana ga je nazvala majka sa pitanjem "šta uradi ti?" jer su se sve pčele vratile kući. U pomoć im je pritrčao komšija, iskusni pčelar koji ih je na kraju vodio kroz početke i dve godine im je pomagao dok se nisu ohrabrili da u pčelarske vode krenu sami.
"Što se tiče paša, ono što sam primetio lani, ali i prošlih godina je to da su prosečne temperature sve više i više i da biljke sve manje cvetaju. Klimatske promene dosta remete vremenski redosled paša", zabrinut je staropazovski pčelar napominjući da je bagrem već uveliko procvetao još početkom aprila, a to ne bi trebalo da se dešava.
Bagrem cveta u maju mesecu, a da bi ova paša bila uspešna potrebno da je se prosečna temperatura kreće oko 23°C ili više, da ne pada kiša i da noći budu tople. To se maju mesecu ređe dešava, jer maj ume da bude dosta kišovit, pa samim tim i bagremova paša "trpi".
Ove godine je, na žalost, imao velike gubitke jer je skoro dve trećine pčelinjih društava uginulo usled varoe. Ne nada se većoj količini meda.
"Kada se pčele pripreme za bagrem, a bagrema nema, to može da dovede do brojnih problema. Rojenje je jedan od njih. Tako snažnim zajednicama je potrebno dosta hrane, a ako nema bagrema, pčele pojedu svoj med i onda se mora intervenisati", ističe Šarkezi napominjući da opisana situacija može dovesti i do uginuća pčela usled nedostatka hrane.
Za razvoj pčelinjih društava važne su pre svega trnjina koja cveta prva, sledi jabuka i ostale voćke. Potom dolazi uljana repica, pa bagrem, nakon bagrema cveta lipa dok se suncokretom takoreći "zatvara" paša. Nakon kosidbe suncokreta se pčelarska godina završava i košnice se pripremaju za zimu. Suncokret dolazi krajem juna kada je toplo vreme i ne pada kiša i zato je našem sagovorniku suncokretova paša i najbolja.
Med prodaje na kućnom pragu. "Bagrem" ceni 1.200 din/kg, "livadu" 1.000 din/kg, dok "suncokret" prodaje po ceni od 800 - 900 din/kg.
"Kada je reč o trnjini i voćnim pašama ove godine su uslovi bili idealni dok nije došlo zahlađenje. Bagrem je poranio mesec dana, a cenim da nam onda i lipa dolazi ranije. Mada, mislim da ćemo i lipu malko sačekati zbog zahlađenja", kaže za kraj mladi pčelar dodajući da su njegovi stacionari trenutno u Slankamenskim vinogradima, ali planira da ih vrati kući u Staru Pazovu kako bi se posvetio pčelama koje muči varoa.
Tagovi
Autorka
