Za razgradnju joj je potreban azot, može da sadrži seme korova, u slučaju previše padavina može doći do pojave plesni, a ako se brzo razgradi, moraćete dodavati nove slojeve.
Korišćenje slame kao malča u bašti ima svoje prednosti. Zadržava vlagu, sprečava rast korova, održava stabilnu temperaturu zemljišta štiteći ga od ekstremnih temperaturnih oscilacija, smanjuje eroziju i doprinosi dodavanju organskih materija u tlu.
Ipak, može imati i nedostatke koje treba imati na umu.
Slama može "ukrasti" azot iz zemljišta tokom procesa razgradnje. Dakle, ona ima visok nivo ugljenika prema azotu, pa proces razgradnje može privremeno iscrpeti azot iz zemlje. To može uzrokovati nedostatak tog elementa u uzgajanim biljkama, posebno u lisnatim kao što su salate, kupusnjače, ali i druge biljke kojima je azot potreban da bi formirale zelenu masu.
Ako nije dovoljno suva pre korišćenja ili se ne razgradi dovoljno brzo i u razdobljima sa puno padavina, može doći do truljenja i pojave plesni. To može štetno delovati na biljke i dovesti do pojave bolesti i štetočina.
Slama može sadržati seme korova koje će nići ispod malča i uzrokovati probleme sa njegovim širenjem.
Može se brzo razgraditi što znači da ćete je redovno morati dodavati. Uopšte, pravilo je da bi malč od slame trebao biti debljine desetak centimetara, kako bi bio delotvoran.
Probleme sa mogućim nedostacima možete smanjiti tako da ćete biljkama dati dodatne izvore azota, bilo zalivanjem ili folijarno (u ovom slučaju posebno pazite na nivo).
Birajte suvu i čistu slamu, a čim vidite da ispod nje niču korovi, iščupajte ih i ostavite na slami da se osuše. U slučaju da ima dovoljno padavina, razgrnite slamu oko biljke, a u sušnom razdoblju je ponovo vratite.
Da li vi stavljate malč u baštu? Od kojih materijala? Pišite nam u komentaru ispod teksta.
Tagovi
Autorka
