Kako osigurati ravnomerno nicanje kukuruza? Zdravo seme i pravilna priprema zemlje su ključni

Na zemljištima koja su kvalitetno poorana u optimalnom jesenjem periodu i dobro izmrzla tokom zimskog perioda, predsetvena obrada izvodi se kada je površina zemljišta optimalno vlažna i omogućava nesmetano kretanje mehanizacije po površini. To nije slučaj sa našim ratarima koji predsetvenu obradu za kukuruz (Zea mays L.) obavljaju i kada je suvo zemljište.

Ukoliko je zemljište dovoljno vlažno, vremenski, obrada je početkom aprila, odnosno nekoliko dana pre setve da bi se zemljište prirodno sleglo i plitki površinski sloj prosušio i zagrejao. Najbolje je predsetvenu obradu izvesti jednim prohodom poljoprivredne mehanizacije. Mašine kojima se izvodi su agregati sa više radnih tela, odnosno setvospremači.

Predsetvena priprema je važna

Na zemljištima na kojima je osnovna obrada izvedena van optimalnog roka (krajem zime ili u proleće), pa površinski sloj zemljišta nije dovoljno izmrzao, što je slučaj u ovoj godini, neophodno je pre predsetvene pripreme površinu dopunski obraditi lakim tanjiračama, drljačama ili rotofrezama, a zatim pristupiti finoj obradi setvospremačima.

Kukuruz i pasulj na jednom polju: Koje su prednosti i mane ove kombinacije?

Dubina fine predsetvene pripreme je osam do deset centimetara. Ukoliko se sve ovo nije ispoštovalo, može se gajiti kao naknadni ili postrni usev (setva u maju ili krajem juna). Ako je zemljište suvo, radi ravnomernog nicanja, trebalo bi površinu dobro zaliti, a posle nekoliko dana obaviti predsetvenu pripremu, što naši farmeri retko rade.

Samo zdravo hibridno seme

Kvalitet semenskog materijala ima važnu ulogu u nicanju, tako da za setvu treba koristiti fiziološki zrelo i zdravo hibridno seme klijavosti iznad 90 odsto (druga semenska klasa), odnosno iznad 95 odsto (prva semenska klasa). Voditi računa da u semenu bude najviše jedan odsto mehaničkih nečistoća, vlažnost do 15 odsto, bez primesa obolelih semena i semena drugih biljaka.

Seme kukuruza treba da je ujednačeno po krupnoći i obliku - kalibrirano. Dorađivači pri doradi semena treba da odbacuju najsitnija vršna semena koja su obično napadnuta patogenim gljivama ili su na neki drugi način oštećena. Kao takva mogu biti uzrok neravnomernog nicanja ili nenicanja biljaka. Treba da koriste semena iz središnjeg dela klipa, jer su se razvijala u najpovoljnijim uslovima, pa su ujednačena po obliku i krupnoći, te je i nicanje biljaka uspešnije u lošijim zemljišno-klimatskim uslovima.

Pre setve, semena se obavezno dezinfikuju protiv patogenih gljiva, radi ravnomernog nicanja i sprečavanja pojave bolesti na tek poniklim biljčicam. Ukoliko je dezinfekcija semena izostavljena, nicanje može biti proređeno ili skroz izostati. 

Pored dezinfekcije, seme treba zaštititi insekticidima (dezinsekcija) sa ciljem da mlade, tek iznikle biljke ne unište zemljišne štetočine (žičnjaci, grčice, podgrizujuće sovice), koje mogu biti uzrok nenicanja ili neravnomernog nicanja.

Setva do kraja juna

Kada se gaji kao glavni usev, setvu treba započeti u proleće, kada je zemljište u setvenom sloju (dubine do 10 cm) zagrejano na 10 do 12^oC. U našim ravničarskim područjima setva može početi u prvom delu aprila. U pojedinim godinama povoljni toplotni uslovi mogu nastupiti i ranije, ali setvu ne bi trebalo obaviti pre početka aprila. Tada postoji realna opasnost od naknadnog zahlađenja, pa bi iznikle biljke mogle stradati od kasnih prolećnih mrazeva, kao što je slučaj ove godine.

Koliko gusto sejati kukuruz i od čega to zavisi?

Može se sejati i kasnije, posle ozimih krmnih smeša koje dospevaju za kosidbu početkom maja. Setva se može produžiti sve do kraja juna, a postrno treba gajiti hibride najkraćeg vegetacionog perioda za zrno, odnosno srednjerane - radi nadzemne biomase (sveže ili za silažu).

Treba istaći da je gajenje kukuruza kao naknadnog ili postrnog useva u uslovima prirodnog režima vlaženja rizično u pogledu nicanja i gajenja, ako su leta sa malo padavina.

Optimalna dubina setve

Dubina setve varira u granicama pet do devet centimetara. Setvu pliću za jedan do dva centimetra izvesti na vlažnijim i težim zemljištima. Ukoliko se kasni sa setvom, trebalo bi je obaviti pliće da bi biljke što pre nikle. Dublja setva se preporučuje na suvljim i lakšim zemljištima gde postoji opasnost da ptice izvade semena iz zemlje. U optimalnim uslovima vlage i kvalitetnim zemljištima seje se na dubinu šest do sedam centimetara.

Veliki proizvođači treba da praktikuju da do polovine aprila poseju oko 75 odsto površina pod kukuruzom, a do kraja meseca preostale površine. Setveni rok koji bi trajao oko mesec dana, omogućio bi izvesnu sukcesivnost u sazrevanju i berbi. Na taj način bi se racionalnije iskoristile mašine za berbu, sušare i poljoprivredna mehanizacija za pripremu zemljišta za setvu ozimih žita posle kukuruza.