Evo kako pravilno dezinfikovati papke kod goveda

Jedan od najvažnijih postupaka nege papaka goveda je pravilna dezinfekcija. Izvodi se jednostavno i lako, a prednost je i što se može organizovati relativno povoljno, bez većeg ulaganja.

"Dezinfekcija je značajna i neophodna, jer se na ovaj način sprečavaju nepoželjne infekcije koje potom uslovljavaju bolesti, kao što je međuprsno zapaljenje, odnosno dermatitis", kaže savetodavac za stočarstvo u PSSS Beograd Dragoljub Krajnović.

Mere dezinfekcije papaka se kontrolisano najbolje sprovode ispred objekta za držanje krava i goveda, odnosno, pri ulasku u muzilište na većim farmama.

Zdravlje papaka - jedan od najznačajnijih elemenata uspešne proizvodnje mleka

"U oba slučaja treba izgraditi mali betonski bazen - kadu, dužine od tri do pet metara, širine oko 75 cm, sa optimalnom dubinom od 15 cm. Ukoliko farmer nema ovakvu dezo-barijeru, može se improvizovati upotrebom debele plastične folije sa nekoliko gredica (četiri do osam) različitih dužina".

Formalin i bakar sulfat

Kako pojašnjava Krajnović, ukoliko su u pitanju manja gazdinstva sa nekoliko krava dovoljno je za dezinfekciju koristititi vinogradarske prskalice, tako da se postupak izvodi prskanjem ili pranjem papaka.

"Sredstvo koje se najčešće koristi u praksi je tri do petoprocentni rastvor formalina (tri do pet litara formalina  na 95 - 97 litara vode). Osim toga, upotrebljava se i šestoprocentni rastvor bakarnog sulfata  koji povoljno deluje na očvršćivanje rožine papaka, čime se srečava pucanje ovog zaštitnog sloja", objašnjava ovaj savetodavac dodajući da je rastvor formalina povoljniji, pa se češće koristi.

"Ipak, preporuka je da se naizmenično koriste i jedan i drugi dezinficijens, jer se tako njihovo delovanje nadopunjuje i čitav proces čine delotvornijim."

Kako izgleda dezinfekcija?

Pripremljeni rastvor se nalije u bazen na nivo od 10 cm i zatim se koristi narednih dva do tri dana, posle čega efiksnost počinje da opada.

"Ovakav rastvor se brzo prlja, pa je potrebno menjati ga. Dejstvo mu se smanjuje na temperaturi ispod 15^oC", napominje Krajnović. 

Kroz pripremljeni rastvor krave treba da prolaze nekoliko puta dnevno, preporuka je tri puta, u periodu od tri do pet dana u kontinuitetu.

Kako smo ranije pisali, krave provode mnogo vremena u stojećem položaju i svojom težinom znatno opterećuju noge, a samim tim i papke. Ukoliko se o njima ne vodi računa, životinja može biti zdravstveno ugrožena, a ujedno i manje produktivna. Neophodno je na vreme prepoznati problem sa papcima, ali je to često teško uočljivo. 

"Ovu meru treba sprovoditi minimalno dva puta godišnje, a preporuka je da se obavlja i češće. Treba biti oprezan i ne dozvoliti da krave piju rastvor iz bazena. Ukoliko se pojavi iritacija kože oko papaka, započeti tretman dezinfekcije treba odmah prekinuti da bi se sprečile neke teže posledice", upozorava on.