Jasmin, grm opojnog mirisa i simbol sreće, zašto ga treba imati u bašti?

Ovih dana kroz vazduh se šire mirisi raznog cvetajućeg bilja, među njima možda i najlepši ili najintenzivniji je miris jasmina. Opevan je u mnogim pesmama, a često se ovo ime davalo i daje deci. Ukrasni žbun ne mami samo svojim mirisom već i izgledom, tako da ga mnogi imaju u svom dvorištu. Stoga, ako imate prostora za ovaj ukrasni grm, dvostruku ćete korist imati: estetsku i mirisnu.

Nije zahtevan, lako se održava, a nije podložan obolevanju niti napadu štetočina, osim ređe lisnih vaši, koje je lako suzbiti, ako se pravovremeno uoče. Iz tog razloga kao i ostalo bilje potrebno je redovno nadgledati i pregledati. U slučaju da se lisne vaši ipak prenamnože obilno će lučiti mednu rosu na koju će se naseliti gljivice čađavice, listovi i grane će dobiti crnu prevlaku i neće izgledati lepo. U tom slučaju možemo primeniti neki od blažih insekticida ili insekticida na bio bazi.

Više je vrsta

Jasmin (Philadephus coronaria) vodi poreklo iz Azije i Afrike, ima oko 200 vrsta. Kod nas je prepoznatljiv po mirisu, ali ima i mnogo onih koji nemaju miris. To je listopadni ukrasni grm koji može dostići visinu oko tri metra, a širinu 2,5 m. Cvetovi su najčešće bele boje zvezdasti, dupli i mirisni. Samim tim što su mirisni, privlače pčele leptire i razne druge insekte, i zbog toga ga je poželjno imati u svakom vrtu.

Postoje razne vrste belog cveta, zimzeleni zimski koji je žutog cveta, zatim vrste crvenog i cveta roze boje. Zimski jasmin je zimzelena vrsta penjačice čiji cvetovi mogu biti i žuti i beli, takođe opojnog mirisa latinskog naziva Rhinospermum jasminoides. Kod nas je najviše zastupljena grmolika vrsta, Philadelphus coronarius, koju mnogi nazivaju lažni jasmin ili pajasmin.

Cveta od maja do jula, a s obzirom na to da je ove godine vegetacija svog bilja ranije krenula zbog više temperature, u prethodnom periodu i jasmin je procvetao nešto ranije.

Sadite ga na osunčanom mestu

Treba ga saditi na toplo i osunčano mesto bez vetrova. Uz njega se mogu saditi i drugo, niže ukrasno bilje koje će zaseniti koren što mu takođe prija. Odgovara mu zemljište sa dovoljno vlage tokom cele godine koje je dobro drenirano i bogato organskom masom, a ne podnosi teška i prevlažna.

Najbolje se i najčešće razmnožava vegetativno reznicama, koje radi bržeg razvijanja korenja i ukorenjivanja pre sadnje možemo umakati u hormon za ožiljavanje (možete pronaći u bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama). To se obično radi u jesen, ređe u proleće. Može se razmnožavati i semenom što je ređi i dugotrajniji proces. U slučaju velikih suša tokom leta bilo bi ga dobro zalivati.

Orezuje se nakon cvetanja ili kasno leti ili u ranu jesen. Orezivanje se vrši iz razloga kako bi se postaklo što bolje cvetanje, naredne godine, te da bi razredili preveliku bujnost ovog ukrasnog žbuna, ali i da bi mu formirali željeni uzgojni oblik.

Najpopularnija upotreba jasmina je svakako u kozmetičkoj industriji, ali značajna je njegova upotreba u kulinarstvu i u medicini. Koristi se za dodavanje mirisa kremama, parfemima i losionima. Cvet jasmina u mnogim kulturama je simbol ljubavi, lepote, senzualnosti, zahvalnosti i sreće.