Globalna potrošnja vina pala na 27-godišnji minimum - šta je razlog?

Globalna potrošnja vina prošle je godine pala na najniži nivo od 1996. jer je inflacija dovela do rekordnih cena, a to je odbilo potrošače koji se već bore sa nižom kupovnom moći, objavila je Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu (OIV) sa sedištem u Parizu. 

Procenili su da je svetska potrošnja u 2023. bila 221 milion hektolitara (mhl), što je pad od 2,6 odsto u odnosu na 2022. i 7,5 odsto ispod 2018., prenosi Reuters. Hektolitar je ekvivalent 133 standardne vinske boce, buteljke.

Geopolitičke napetosti 

Navode kako su geopolitičke napetosti, posebno rat u Ukrajini i prateća energetska kriza, zajedno s poremećajima u globalnom lancu snabdevanja, rezultirali višim troškovima proizvodnje i distribucije, što je posledično dovelo do značajnog povećanja cena za potrošače vina, smanjujući ukupnu potražnju. 

Prošlogodišnji pad potražnje bio je posebno značajan u Kini, a procenjen je na minus 25 odsto.

Tamošnja je potrošnja vina naglo porasla početkom stoleća u skladu sa rastućom srednjom klasom. Ali, u proteklih je pet godina pala za više od 60 odsto, na 6,8 mhl zbog ograničenja vezanih uz COVID-19 i i rastuće cene. 

Što se tiče trgovine, ukupni obim pao je 6,3 odsto na 99 mhl, a kada je reč o vrednosti trgovine, ona je pala za 4,7 odsto i iznosi 36 milijardi evra. 

I proizvodnja mnogo niža

OIV je dodatno snizio procenu prošlogodišnje proizvodnje vina na 237 mhl, s početne od 244 mhl objavljene prošlog novembra, što je sada 10 odsto ispod proizvodnje iz 2022. i najniže u više od 60 godina.

Ovakav trend je posledica lošeg vremena, uključujući rani mraz, obilne padavine sa jedne i sušu s druge strane te pratećim gljivičnim oboljenjima, kako na severnoj, tako i na južnoj hemisferi.

Italija je proizvela 38,3 mhl što je najmanja količina vina od 1950. godine, odnosno pad od više od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu, čime je izgubila vodstvo ispred Francuske.

Najveća zabeležena suša naterala firmu koja proizvodi penušava vina da otpusti radnike jer grozđa - nema

Za 2024. preliminarne procene za južnu hemisferu ukazuju na oporavak dvaju najvećih proizvođača - Australije i Argentine, a nakon oštrog pada prošle godine. No, ipak će ostati četiri odnosno šest odsto ispod proseka 2018./23.

Hladno proleće i kasna berba mogli bi dovesti da Čile već treću godinu zaredom proizvodi manje vina, u proseku za 17 odsto.