Jagorčevinu ili "divlje igliče" beru i travari i novinari: Leči pluća, smanjuje nervozu i glavobolje

Početkom aprila i ove godine su žuti cvetovi jagorčevine preplavili livade na obodima šuma u Pčinjskom okrugu. Prvi cvetovi ove lekovite biljke, koja je u ovom kraju poznatija i kao “divlje igliče”, novinarku Slađanu Tasić iz Vladičinog Hana, uvek asociraju na detinjstvo kada ju je u svom rodnom selu Polom brala zajedno sa drugovima iz komšiluka.

“Od malena smo u našim porodicama slušali o lekovitosti ne samo ove, već i drugih biljaka. Zato smo, kako je koja pristizala, odlazili u berbu i vraćali se kući sa ovim blagom. Ubrane biljke sušili smo na suncu za zimu jer se u to vreme čajevi nisu mogli kupiti u prodavnicama”, priča Tasićeva.

Cvetala kao nikada ratne '99. godine

Ovaj važan posao počinjali su berbom žutog cveća koga su zvali “baba marta”, koje je po izgledu podsećalo na belu radu, pa nastavljali sa belom radom ili "vrtipopom", kako su je zvali. Krajem marta, odnosno početkom aprila, počinjali su sa berbom jagorčevine. U to vreme brali su samo njen koren, jer nisu znali za lekovitost lista i cveta.

“Po povratku iz berbe koren bismo dobro oprali i sušili na suncu, a potom skladištili i zimi seckali za čaj. Za nas je svaki ubrani koren bio pravo malo blago i zbog toga, kada bismo krenuli u berbu, koristili smo sve moguće prečice kako bismo pre drugih stigli na mesta gde su rasli."

Ona kaže da je jagorčevina u njenom selu cvetala kao nikada do sada u proleće te ratne ’99. godine. Ipak, požar koji je pre petnaestak godina zahvatio terene na kojima je brala učinio je da, iako se obnavlja, više nema kao nekada. Smatra da je najviše ima u poljaničkom kraju gde cveta uglavnom u aprilu, jer se nalazi na većoj nadmorskoj visini.

“Jagorčevina cveta najviše desetak dana i kada se čovek nađe u takvom okruženju, prizor je rajski. Kada god naiđem na takav prizor, kao što mi se to deslio nedavno u Grdeličkoj klisuri, obavezno stanem da to zabeležim kamerom, a potom i legnem među cvetove ove biljke da osetim energiju zemlje, cveća, mirise”, kaže naša sagovornica.

Travar Joca bere jagorčevinu

I ove sezone ovom biljkom svoje zalihe je obnovio i travar iz vranjskog sela Rataje, Jovica Kostić, član Udruženja lekovitog bilja “Stara planina Pirot - za bolji i duži život”. Kaže da je redovno bere na udaljenim, ali osunčanim proplancima iznad sela Korbevac gde je gotovo svake godine ima u ogromnim količinama.

Skida samo cvet i list i suši je na promajnom mestu, u hladovini ispod crepova. Koren nikada ne bere zato što nadzemni deo ove biljke ima isto lekovito svojstvo kao i on sam. Kada je dobro osuši zajedno sa drugim lekovitim travama, koje takođe sakuplja od proleća do jeseni, ponudi svojim kupcima.

“Mlado lišće ove biljke bogato je i vitaminom C, pa ga mnogi u proleće koriste i kao salatu. Čaj od jagorčevine je odličan za probleme sa plućima, lakše iskašljavanje i izbacivanje bronhijalnog sekreta”, kaže Kostić i ističe da čaj nikada ne treba dugo da se kuva jer na taj način najviše gubi lekovita svojstva.

Dovoljno je samo da se lekovita biljka u večernjim satima prelije provrelom vodom i tako ostavi da stoji tokom noći. Ujutro pre konzumiranja samo treba da se procedi i da se u toku dana ta tečnost popije.

“U zavisnosti od tegoba na koje se ljudi žale čaj od ove biljke uvek preporučim u kombinaciji sa još nekom odgovarajućom lekovitom biljkom kako bi dobili što bolje rezultate."

Jagorčevina, po njegovim rečima, odlične rezultate daje i kod eliminacije bakterija i virusa. Blagotovorno dejstvo ima i kod gripa i prehlada. Ova biljka, osim što pomaže kod gihta, reumatičnog artritisa i uspostavljanja normalnog rada srca, otklanja i nervozu, nesanicu, uznemirenost, glavobolju. Izuzetna je i prilikom lečenja poremećaja na koži, akni, modrica, bubuljica, osipa, hemoroida, otoka. Podmlađuje i čisti kožu dajući joj blistav sjaj i sprečava nastanak fleka.