Prolećni mrazevi uništavaju vinovu lozu - ovako ćete je sačuvati i zaštititi

Osim jakih zimskih, značajna oštećenja vinove loze izaziva pojava poznih prolećnih mrazeva. Oni oštećuju tek razvijene zelene lastare, listove, cvasti, pa čak i zametnute bobice vinove loze (Vitis vinifera L.).

U našim ekološkim uslovima, pozni prolećni mrazevi javljaju se najčešće u prvoj polovini aprila, zatim krajem aprila, a retko kasnije. Poznato je da se u vreme mrazeva najniža temperatura javlja oko pet časova ujutru. Prema tome, ako se u jedan čas posle ponoći temperatura spusti na 0°C, to je siguran znak da će se ona oko pet časova spustiti još niže.

Upotreba peći i dimnih zavesa

Izbor otpornih sorti, kao i onih koje kasnije kreću i kod kojih su i najniža okca rodna, jedna od prvih mera. Zemljište treba da bude poravnato, bez korova, a ono koje je navodnjavano gubi manje toplote zračenjem i voda se teže hladi. Rezidba se obavlja kasnije u proleće, a stablo treba da je više. Na manjim zasadima lozu pokrivati pokrovima, kao što je lutrasil i slično. 

Kako bi se vinova loza zaštitila, najčešće primenjen metod je upotreba peći koje kao gorivni materijal koriste ulje, mešavinu goriva ili gas. Njihova primena se svodi na efekat zadimljavanja i mešanja toplog i hladnog vazduha, čime se u zoni lastara vazduh izjednačava i održava se konstantna temperatura. Gustim rasporedom peći može se umanjiti efekat dejstva prolećnog mraza. Sa druge strane, postoje i savremeni uređaji koji se baziraju na zadimljavanju ili zagrevanju vazduha u vinogradu prolaskom mašina. Za zadimljavanje se najčešće koristi slama ili vlažno seno koje se unutar mašine cilindričnog oblika zapali.

Povoljnija varijanta je primena takozvanih "sveća“, koje predstavljaju limene kante napunjene sporogorućom smesom. Međutim, većina uređaja za zaštitu od prolećnih mrazeva ima nedostatak primene: to je visoka cena uređaja, velika potrošnja i cena gasa.

Odlaganje vegetacije

Osim navedenih, mera zaštite od poznih prolećnih mrazeva je prskanje vinove loze 25 odsto rastvorom zelene galice (gvožđe-sulfat), uz dodatak parafinskog ulja (crveno ulje, plavo ulje) u koncentraciji sedam odsto, nekoliko dana pre pupoljanja. U tom slučaju odlažemo početak vegetacije od 10 do 20 dana, čime izbegavamo kritično razdoblje niskih temperatura.

Orošavanje veštačkom kišom je moguće, ali za to je potrebno dosta znanja. Ukoliko posle određenog vremena ne prekinemo orošavanje, može doći do lomljenja lastara usled preteranog formiranja ledene skrame. Sa druge strane, prekid orošavanja ne sme biti duži nego što je potrebno, jer usled oslobađanja toplote može doći do izmrzavanja okaca.

Rezidba oštećenih lastara

Ako su zeleni lastari potpuno izmrzli ne primenjuje se nikakva rezidba, već se ostavi da izbiju lastari iz suočica ili iz slepih i crnih okaca. U slučaju kada su stradali samo vrhovi lastara i cvasti, treba rezati na sledeći način: zelene lastare treba orezati najviše na dva do tri okca (zeleni kondiri), pazeći pri tome da se bar 50 odsto oštećenih lastara tako oreže.

Vinova loza: Lastar presecite centimetar iznad vršnog okca, pod blagom kosinom

Ako su stradali vrhovi bez cvasti, ne primenjujemo nikakvu rezidbu. Kada na lastarima izbilim iz ostavljenih zelenih kondira bude šest do osam razvijenih listova treba im vrh prekratiti, kako bi se izazvalo kretanje zaperaka, a time i dobijanje dopunskog prinosa grožđa.

Posle rezidbe preduzeti zaštitu - protiv bolesti, štetočina i korova, prihranu i pravovremenu berbu.