Čime se hrani jerusalimski cvrčak i da li je opasan za baštu?

Jerusalimski cvrčak (Ammopelmatus fuscus) je pomalo neobičan insekt, a zbog svoje veličine koja doseže od tri do pet centimetara, uliva strah među pojedine baštovane koji ga neretko smatraju štetočinom. Uprkos imenu, ne pripadaju istoj porodici kao cvrčci. Ima ih najmanje 100 vrsta, a nalazimo ih i u Evropi, pa i kod nas. 

Jaka čeljust 

Prepoznatljivi su po svojih šest nogu, dva mala oka i jedinstvenom obliku tela. Imaju svojevrsnu grbu na leđima prošaranu žutim i crnim prugama. Na krajevima nogu imaju male bodlje. U odnosu na ostatak tela, glava im je velika, a posebni su po jakoj čeljusti kojom seku i žvaću hranu. Toliko su jake da čak mogu preseći tkaninu i plastiku. U slučaju da se prestraše ili ako ih držite u ruci, mogu vas i ugristi. 

Ipak, iako je njihov ugriz bolan, nije ni malo opasan jer nisu otrovni. 

Nemaju krila i ne lete. Sporo hodaju i ne predstavljaju nikakvu pretnju ljudima. 

Ostavljaju tragove na površini

Vole peskovita tla i žive pod kamenjem, balvanima i biljnim ostacima. Mogu se pronaći i u zatvorenim prostorima kao što su garaže, šupe i slično. Na peščanim i šljunkovitim stazama ostavljaju trag jer dok hodaju, vuku trbušni deo i proizvode zvuk nalik grebanju. 

Uglavnom se kreću noću, a tek privremeno danju i to u proleće kada izlaze na površinu radi parenja. Tada trbušnim delom udaraju u tlo kako bi vibracijama privukli ženke. Nakon parenja ženka polaže jaja i vrlo često pojede mužjaka. Jajašca ćete prepoznati po obliku tanjirića, a duga su tri milimetra. 

Čime se hrane? 

Jerusalimski cvrčci ne prave štetu u bašti, barem ne veliku. Uglavnom se hrane noću, drugim insektima i biljnim ostacima zbog čega su vrlo korisni. Danju znaju da gricnu korenje biljaka i krtole krompira ili batata, ali ne prave značajne štete.  

Budući da imaju nisku stopu razmnožavanja, ne predstavljaju opasnost, pa ako vidite jednog, ne znači da imate najezdu. 

Kako je dobio ime? 

Nije poreklom iz Jerusalima niti je na bilo koji način povezan s tim gradom. Nekoliko je verzija o njegovom imenu, a jedna sugeriše da je nastalo mešanjem Navaho i hrišćanske terminologije. Smatra se da su franjevci možda čuli da je narod plemena Navaho govori o "insektu lobanji" i shvatili to kao poveznicu na Golgotu, poznatu kao Brdo lobanja koje se nalazilo izvan Jerusalima, blizu mesta gde je razapet Isus. 

Druga verzija kaže da mnogi ostanu zaprepašćeni njegovim izgledom. U vreme otkrića ovog insekta ljudi su ponekad koristili uzvik "Jerusalim!" kao pristojan izraz za teže psovke. Sva sreća pa nije otkriven u naše vreme jer možemo samo zamisliti kako bi se zvao. 

Korištena naslovna fotografija podliježe Creative Commons Attribution-Share Alike 2.0 Unported license.