Da li znate šta je karving?

Učiteljica iz Svrljiga Nakica Antić već 12 godina ima nesvakidašnji hobi. Ona se bavi karvingom, odnosno dekorativnim rezbarenjem voća i povrća. Bez njenih malih umetničkih dela teško je zamisliti bilo koju kulturno-zabavnu manifestaciju u svrljiškom kraju, posebno Belmužijadu, ali se za njeno umeće čulo i izvan Svrljiga, pa joj pozivu i narudžbine stižu i iz drugih mesta na jugoistoku Srbije.

Odgovarajući pribor - mali oštar nož

Karving je nastao u Kini pre dve hiljade godina i potom se proširio na Tajland, a sredinom 20. veka umetnost rezbarenja povrća i voća preneta je i na ostale zemlje u svetu, uključujući i našu.

Zimnica iz Ovsišta malo remek delo

Vešti majstori karvinga, lubenice, dinje, ananase, krompire, tikve i drugo voće i povrće, za relativno kratko vreme pretvaraju u cveće, ptice, nacionalne simbole, znamenita arhitekstonska zdanja, likove poznatih ličnosti... Nakica Antić za karving je saznala iz časopisa, a usavršila ga je uz pomoć interneta i jutjuba.

"Oduvek su me privlačile lepe stvari i kada sam u časopisu "Bazar" videla izrezbareno voće, poželela sam da se i sama time bavim. Pokušala sam, ali bez uspeha. Međutim, sa dolaskom interneta i video klipova počela sam da napredujem. Nabavila sam i neke brošure i tako naučila ovo što sada znam", objasnila Antićeva za Agroklub.

Prema njenim rečima, za rezbarenje voća i povrća potreban je odgovarajući pribor, pre svega mali oštar nož.

"Taj nož, takozvani 'tajski' ima svega četiri centimetara dugo sečivo, ali je oštar poputu žileta i njime možete sve da uradite. Koristim još neke alate, to su takozvani 'V profili'."

Lubenica je najatraktivnija

Pre par godina, od kada joj je na Belmužijadi jedna žena ukrala komplet sa noževima i celim priborom za rezbarenjem, na izložbe i slične manifestacije odlazi, kaže, samo sa voćem i povrćem koje je izrezbarila.

"Za karving koristim najrazličitije voće i povrće - lubenice, dinje, krastavce, cvekle... Moguće je rezbariti i kelerabe, bele rotkve, krompir, šargarepu, jabuke, muskatne tikve... Lubenica je svakako najatraktivnija", izjavila je naša sagovornica.

Naša sagovornica je dodala da se karvingom, nakon što ga je naučila, bavi po potrebi, kada je potrebno da lepo dekoriše sto u svojoj kući, zbog učešća na kulturno-zabavnim manifestacijama ili kada je pozovu da dekoriše voćni sto za neko slavlje.

"Za rezbarenje jednog komada voća ili povrća potrebno mi je najmanje jedan sat, za neke i pet ili šest sati. Sve zavisi od toga šta radim. Ruže su jednostavne i za njih mi je potreban jedan sat ili malo više, ali ukoliko radim rad sa ramom od od grančica i listića i brojem ili natpisom u sredini, onda tako nešto ne mogu da završim za manje od pet sati", kazala je Antićeva.

Prema njenim rečima, u svrljiškom kraju se karvingom ne bavi niko više osim nje, dok u Srbiji ona poznaje više ljudi kojima je karving hobi i njime se vrlo uspešno bave. Njene dve ćerke se za sada ne bave karvingom, ali da će mlađa možda naučiti pošto je zainteresovana za tu tehniku rezbarenja.