Poenta jeste da se prstima, za svaki red tkanja, biraju niti koje će se videti u šari i kao kod svakog tkanja provlačim čunak i to ponavljam ispočetka, objašnjava Ivana Morarević iz Novog Sada.
Ljubav prema heklanju, štrikanju, vezu, dovela ju je do tkanja na brdu. Za razboj nije imala dovoljno mesta, a ova tehnika omogućila joj je da u stvaranju rukotvorina uživa u svom dvorištu. Novosađanka Ivana Morarević, na ovaj način, trudi se da očuva tradiciju, običaje i zanate koji su, ponekad se čini, uveliko zaboravljeni. Drvo, brdo, čunak, pamuk ili vuna sve su što joj je potrebno.
"Ovo je birano tkanje, jedan od najkomplikovanijih radova sa kojima sam se upoznala. Poenta jeste da se prstima, za svaki red tkanja, biraju niti koje će se videti u šari i kao kod svakog tkanja provlačim čunak i to ponavljam ispočetka. Ova tehnika je baltska jer je kod Balta to tradicionalan način tkanja pojaseva", objašnjava Morarevićeva.
Pojas, koji trenutno tka, u nastajanju je više od mesec dana, biće dugačak dva metra, a do krajnjeg izgleda i šara koje se prelivaju iz jedne u drugu boju, biće potrebno još rada.
"Tu je u pitanju kombinacija brda za tkanje i ničanica. One su, zapravo, rupe koje prave zev. Kada podignem na gore, niti koje su u njima idu u tom pravcu, kada ga spustim idu na dole. I tako se pravi zev i tako se stvaraju redovi tkanja."
Ovčiju vunu nabavlja u pozamanterijama, a kilogram je košta između 12 i 15 eura. Kvalitetom je zadovoljna s obzirom na to da dolazi sa domaćih farmi, a različite nijanse dobija tradicionalnim bojenjem.
"Tamne niti sam obojima malim zelenim orasima, farbam i lišćem i koprivom", navodi naša sagovornica.
Osim pojaseva, izrađuje i torbe, obeleživače za knjige, kaiševe sa najrazličitijim dezenima.
"Kaiševe radim i sa nitnama i izrađujem ih biranim tkanjem kako bi se simboli videli i lepo sijali. Ima ovde i platnog tkanja koje ja zovem prosto ili obično, zavisi od toga kako se šara postavi."
Svoje znanje rado deli sa svima koji žele da ovladaju ovom tehnikom, a primećuje da je interesovanje među mlađim devojkama sve veće, što joj daje nadu da stari zanati, a samim tim i kultura, običaji i istorija, neće otići u zaborav.
Detaljnije, pogledajte u prilogu Agrokluba:
Foto prilog
Tagovi
Autor
