Zoltan Kiš iz Bečeja pre tri godine odlučio je da se okuša u proizvodnji kupinovog vina, prvenstveno kako bi zadovoljio sopstvenu, ali i želju svoje porodice, da bi pre dve godine osvojio zlatnu medalju u kategoriji voćnih vina, a ove godine i srebrno odličje.
U zadnjem delu dvorišta na površini 15 puta 30 metara porodica Kiš uzgaja kupine i to dve sorte - Black satin i Dirksen. Veoma su zahvalne, jer im ne treba posvetiti previše pažnje.
Zoltan Kiš kaže da kupine treba orezivati svake godine, zalivati kada dođe leto i pre početka vegetacije, te "nahraniti" ih prirodnim kompostom.
"Prvobitno smo supruga Kornelia i ja u bašti sadili svašta. Nešto nam je uspevalo, nešto nije. Međutim, kada su nam se deca rodila rešili smo da zbog vitamina posadimo kupine i jagode, po dve sorte od svake voćke. Kupine su bile dominantnije i raširile su se. To je išlo na štetu jagoda, koje nisu imale dovoljno svetlosti," kaže Zoltan Kiš.
Kako je dalje pojasnio ne mora da kupuje sadnice, jer uspeva da razmnožava biljke. Novac ne ulaže ni u hemijske preparate, već gleda da ih kako kaže uzgaja potpuno prirodno.
Njegova supruga je od njih najpre pravila pekmez, a kako su 2016. imali dobar rod, naš domaćin je rešio da iskoristi predznanje koje je imao o proizvodnji vina. Napravio je pedesetak litara i nije se pokajao - ni on, a ni njegovi ukućani.
"Moja porodica i prijatelji su bili veoma zadovoljni. Mislio sam da govore da je ukusno reda radi, ali ipak me je kopkalo koliko je kvalitetno to što sam proizveo", iskren je Kiš.
U želji da testira svoj proizvod, pre dve godine prijavio se na međunarodnu vinsku manifestaciju koja se održava u Temerinu. Iako nije mogao ni da pretpostavi, jer ni sam nije bio ubeđen u kvalitet svog vina, osvojio je zlatnu medalju u kategoriji voćnih vina. Ove godine u vitrinu je, sa istog takmičenja, dodao i srebrno odličje.
Berba kupine počinje sredinom jula i traje oko mesec dana. "Plodovi ne sazrevaju istovremeno, zbog čega je potrebno obilaziti zasade svakog ili svakog drugog dana", objašnjava Bečejac.
Obranu turu prvo izgnječi, stavi šećer i sačeka da odstoji kako bi kupina pustila boju. U zavisnosti od vremenskih prilika, obično ostavi da prenoći dva dana.
"Nakon toga, sledi presovanje. Tada je sok kupine punog ukusa i jake boje. Najvažnije je da plodovi budu zdravi i čisti. Na to najviše obraćam pažnju. Kada je proces proizvodnje vina završen, ono treba da odstoji dva meseca, a onda sledi flaširanje", kaže naš domaćin.
Iako vino ne prodaje, već ga isključivo koristi u svom domaćinstvu i kao poklon dragim osobama, Kiš je proizvod upotpunio sa unikatnom ambalažom, a kako godinama unazad vodi Udruženje građana "Ekobečej" koje se, između ostalog, bavi izradom zanimljivih predmeta od recikliranih materijala, ideja uvek ima na pretek.
Naš domaćin je rekao da će se zadržati na amaterskoj proizvodnji, jer su za veći obim potrebna i ozbiljnija ulaganja. Međutim, ukoliko se okolnosti promene, verujemo da će njegovo vino opravdati osvojena odličja, kako zbog punoće ukusa, tako i zbog jedinstvene ambalaže, što će njegov proizvod učiniti prepoznatljivim, ne samo u Bečeju, već i van granica naše zemlje.
Povezana biljna vrsta
Foto prilog
Tagovi
Autorka