Životinjska đubriva smatraju se jednim od najvažnijih sredstava za đubrenje u ekološkoj bašti. Koriste se sveža ili zrela, od čega zavisi i vreme primene.
Đubriva životinjskog porekla obogaćuju zemljište hranljivim materijama, poboljšavaju njegovu strukturu, povećavaju mu plodnost te podstiču njegovu biološku aktivnost.
Važno je paziti na pravilnu primenu i doziranje kako bi se izbeglo prekomerno đubrenje koje može uništiti biljke ili potencijalno zagađenje zemljišta. Treba imati na umu da se moraju i pravilno razgraditi pre nego što se biljke beru kako bi se izbeglo moguće zagađenje listova ili plodova.
Delimo ih na vruća i hladna.
Vrućim se smatra sveže stajsko ili kompostirano đubrivo koje još uvek sadrži visoku koncentraciju organske materije koja se razgrađuje. Tokom razgradnje, mikroorganizmi u njemu stvaraju toplotu kao nusprodukt, što u njemu može dovesti do visokih temperatura. Može biti korisno jer pomaže u uništavanju semenki korova i patogena te razgrađuje teško razgradive materije. Međutim, ako se koristi prekomerno ili ako je previše vruće, može oštetiti osetljive biljke ili izazvati neželjeno isparavanje hranljivih materija.
Hladno đubrivo je većinom kompostirano ili zrelo đubrivo koje je prošlo kroz proces razgradnje i ima nižu temperaturu. Ima stabilniju strukturu i manje je verovatno da će oštetiti biljke. Postojanije i dugotrajnije oslobađa hranljivih materija u zemlju, što ga čini idealnim za dugoročno poboljšanje plodnosti i podsticanje zdravog rasta biljaka.
Sveži goveđi stajnjak koji sadrži seno, od starih vremena pripada grupu najvažnijih prirodnih đubriva. Sadrži sva hraniva u uravnoteženom, blagom sastavu. U knjizi "Bio vrt", autorke Mari-Luis Krojter upozorava da se sva životinjska đubriva kompostiraju bez kreča budući da on razgrađuje vredan azot koji bi, kao i amonijak, beskorisno otišao u vazduh. Ističe da je dobro, naprotiv, posipati goveđi stajnjak kamenim brašnom koje ne sadrži kreč.
Naglašava i da se sveži sme stavljati na gredice samo u jesen i to površinski, u tankom sloju, tako da se tokom zime može razgraditi. Prikladan je za vrlo zahtevne biljke.
Sušeni goveđi stajnjak naročito je bogat kalijumom, a taj hranljivi element nedostaje u većini drugih organskih đubriva ili ga ima u vrlo malim količinama. Poručuje da kod kupovine obratite pažnju na uputstva koje garantuju zdravo upravljanje tlom. Naročito je prikladan za ruže, šargarepu i celer.
Pripada grupi vrućih đubriva i stoga se koristi kao "pakung" za zagrevanje klijališta. Ima sličan sadržaj hranljiva kao goveđi. Stoga se mogu pomešati i zajednički kompostirati. Treba ga koristiti samo za uzgoj vrlo zahtevnih biljaka.
Smatra se hladnim. Skoro ne sadrži kalcijum, ali ima kalijuma i nešto azota. Mora se kompostirati kao i sav drugi životinjski izmet. Prikladan je za celer, praziluk i maline.
Ove tri vrste spadaju u vruća đubriva. Njihov sadržaj azota može izazvati produženi rast vegetativnih organa. Najbolje je kompostirati ga zasebno ili pomešanog sa drugom vrstom. Odgovara vrlo zahtevnom povrću.
U poređenju sa većinom drugih vrsta ima visoki sadržaj kalijuma. Njegovo glavno hranivo je, međutim, fosfor, a važan je i udeo azota. Budući da se taj azot u đubrivu od živine izuzetno brzo razgrađuje, može doći do opekotina. Ovo je vruća vrsta pa se preporuča kompostiranje u smeši sa zemljom. Prikladno je za vrlo zahtevno povrće, a podstiče i stvaranje cvetova kod sobnog, balkonskog i vrtnog cveća.
Ove vrste se proizvode od klaničkih otpadaka, a prodaje u praktičnim pakovanjima. Nisu komplikovana za primenu te se mogu koristiti u bašti za razne namene.
Rogovi dolaze u sitnije ili krupnije mlevenim oblicima, kao strugotine ili brašno. Što je supstanca grublja, to se sporije razgrađje u zemljištu. Sadrži pre svega azot i fosfor. Sušena krv ima posebno veliki sadržaj azota te fosfora i kalijuma. Od navedena tri koštano brašno ima najveći sadržaj fosfora, srednji sadržaj azota i mali udeo kalijuma.
Ove tri vrste se mogu međusobno mešati. Pritom nastaje kompletno đubrivo u kojem su sadržana tri glavna, važna NPK hraniva kao i mnoštvo mikroelemenata.
Autorka napominje da se kod upotrebe svih životinjskih đubriva koja u biološkoj bašti moraju poboljšati zemljište, mora uzeti u obzir to da dolaze s gazdinstava organske proizvodnje. Poručuje da je stanjak životinja koje su hranjene antibioticima i hormonskom hranom - štetan.
Smatra da svaki bio vrtlar ne sme nikada koristiti kokošje đubrivo sa ogromnih farmi na kojima životinje moraju živeti u potpuno neprirodnim uslovima budući da je izmet indirektan rezultat ishrane i izmene materije.
Tagovi
Autorka
