Hristos vaskrse! Srećan Uskrs!

Danas, 20. aprila, proslavljamo najveći hriščanski praznik, Uskrs. Ove godine, na isti dan ga obeležavaju pravoslaci, katolici i protestanti, pa će sela u Srbiji biti puna narodnih običaja.

Uskrs, Vaskrs, Veligden ili Vazam (Vuk St. Karadžić) kod poljoprivrednika je praznik nad praznicima, sada i oduvek. Praznik se slavi u čast biblijskog događaja kad je raspeti Hristos, u praskozorje, ustao iz mrtvih i na taj način pobedio smrt, obećavajući svim svojim sledbenicima večni život.

Na sam dan praznika organizuju se u nekim sredinama različite "tucanijade" u kojima će takmičari pokušavati da jedan drugom razbiju šareno obojena jaja, a čije bude najtvrđe, taj će da se hvali do sledeće godine u ovo doba. Ima takmičara koji u potrazi za jajima sa tvrdom ljuskom obilaze sve salaše, putujući čak i u Mađarsku i Rumuniju u okviru priprema.

Gde se farba više jaja nego na selu?

Upriliče se smotre narodnih običaja, naročito za decu, uveče bude koncert i druge savremene zabave. Vuk Karadžić beleži da je koren ovakvih okupljanja u nekadašnjem običaju da se posle službe u crkvi narod malo proveseli na pogodnom mestu u blizini crkve, uz hranu, piće i razbijanje uskršnjih jaja, bez obaveze i posebne organizacije.

Neke poljoprivredničke porodice su sklonije privatnom proslavljanju, kod kuće uz bogatu trpezu oko koje se okupljaju najbliži i dolaze gosti, ponekad čak i iz inostranstva gde žive i rade. Uostalom, gde je najbogatija trpeza za praznik nego baš u selu, kod roditelja ili rodbine? I gde se farba više jaja za Uskrs nego baš u poljoprivrednim domaćinstvima?

Ne bacajte ljuske od jaja - evo kako ih možete iskoristiti u svojoj bašti

Što je i razumljivo, jer poljoprivrednici gaje živinu, a svakako odvajaju jaja za praznik u velikom broju, negde i na stotine.

Različite tehnike farbanja jaja

Jaja se blagovremeno farbaju da bi na prazničnom stolu zadivila sve prisutne. Koriste se stare tehnike bojenja biljkama, naročito lukovinom, to jest skuvanim ljuskama od crnog luka, koje se u ponekim kućama skupljaju i pripremaju mesecima. Jaja obojena u lukovini imaju sjajnu smeđu boju, od svetle do sasvim tamne, a smatraju se i kao veoma zdrava. Još domaćice u vodu i lukovinu dodaju so i biber, da budu još ukusnija.

Za farbanje se takođe koriste delovi drugih biljaka – ljuska belog luka, za svetloplavu boju, cvet maslačka za žutu, list spanaća i sličnih biljaka za zelenu. Najvažnija je crvena boja, koja se uglavnom kupuje u prodavnici.

Pre potapanja u boju, jaja se pripremaju tako da se na ljusku postavi list ili cvet pa se sve uveže u elastičan materijal (nekad su za ovo služile najlon čarape). Kad se bojenje završi, na mestu gde se nalazio list ostaće neobojeno mesto. Postojao je nekad način šaranja jaja voskom. U spravu koja se zove "šaraljica" sipa se rastopljeni vosak koji se polako izliva na ljusku jajeta namenjenog bojenju, pa na mestima gde se nalazio vosak ostanu "bele grane".

U zavisnosti od veštine domaćice (s obzirom da je sav posao oko farbanja jaja ženski posao), ovako su nastajali cvetni motivi, religiozni simboli i različite šare. Ova tehnika je uglavnom zaboravljena i može da se vidi samo na smotrama narodnog stvaralaštva i u etnološkim filmovima.

Proslava uz bogatu trpezu

Uz poštovanje običaja, ručak je obilan i bogat, uključuje mrsnu trpezu posle dugog Velikog posta, zastupljene su različite vrste mesa, mlečni proizvodi i naravno jaja. Obavezno je mlado povrće, crni i beli luk, rotkvice i salata.

Posle ručka obično ostane mnogo polupanih farbanih jaja, kojima je u gastronomiji posvećena posebna rubrika. Treba ih iskoristiti u raznim jelima, a poneka će dobiti i domaće životinje i živina, "radi zdravlja".

Svima vama koji danas proslavljate Agroklub želi da ovaj praznik provedete u miru i zdravlju, sa onima koje volite. Hristos vaskrse, srećan Uskrs!