Lasta: Donosi lepe vesti, olakšava porođaj, uvećava imovinu

Lasta uživa veliki ugled u srpskom seljaštvu. Iako se kaže da "jedna lasta ne čini proleća" ljudi su se i toj jednoj, prvoj koju vide, radovali kao rodu rođenom. Njena pojava je značila da je zimi kraj, a to je bilo dragoceno u doba kad se seljak plašio zime.

Ova ljupka ptica sa prijatnim glasom iz nekog razloga se nastanjuje u blizini ljudi, čak pravi gnezdo pod strehom, na tavanu ili u štali poljoprivrednog domaćinstva. Kada bi videli njeno gnezdo, pa još kad se iz gnezda začuje karakteristično pištanje mladunaca, seljaci su se radovali, jer je taj prizor njima predstavljao pouzdan znak sreće, napretka i bogatstva.

Malo dete - "lašče"

Posebno su se radovali stariji, zbog verovanja da laste donose unučad. Kada se unuče rodi, u prvim nedeljama života, negde i godinama, zove se "lašče" (mala lasta). Kad dete prohoda, stariji ga hvataju za ruke, podižu, vrte u krug, izgovarajući blagoslove u kojima se obavezno pominje i ova ptica pevačica.

Njeno gnezdo se ne dira. Čak i u sezoni prolećnih popravki, kad se zidovi malterišu, a kuće i ostali objekti kreče, majstori bi dobili strogo uputstvo da lastino gnezdo mora da ostane nedirnuto i neuznemireno. Onom ko bi oštetio gnezdo ili naškodio mladuncima, desila bi se, po verovanju, velika nesreća, što jasno dokazuje ono što etnolozi dobro znaju: ova ptica je "glasnik" predaka, a kad su preci zadovoljni, poljoprivredno domaćinstvo napreduje.

Perje olakšava porođaj

Kad doleti na prozor, stići će pismo ili lepe vesti. Ko je vidi prvi put u godini, treba odmah da dodirne novac u džepu, da bi se imovina uvećavala. Kad laste nisko lete, biće kiše. Ovo je i razumljivo, jer tada i insekti kojima se ove ptice hrane hrani silaze bliže zemlji. Njihovo perje (nikako otkinuto, nego ono koje je samo spalo s ptice), spaljeno u prah, po verovanju olakšava porođaj.

Njenim imenom nazivaju se vrtići u selima, na primer u Banatskom Velikom Selu kod Kikinde, ekološka udruženja i kulturno - umetnička društva. Postoji, istina retko, i žensko ime Lasta, još ređe za dečaka - Lastan, kako se zvao jedan junak ekološkog stripa iz doba SFRJ. Za razliku od mnogih malih ptica - senica, vrabaca, koje su u davna vremena lako mogle da završe u ručku, naročito kod siromašnijih seljaka, ova ptica selica se ne jede. Izostanak ili smanjenje broja lasta izazivao bi strah čak i u ta davna vremena kad ljudi nisu znali za ekologiju. Zanimljivo je da je upravo ova ptica u velikom poštovanju kod većine naroda na svetu, od Japana i Havaja do Irske.

Simbol odane ljubavi

Smatra se simbolom odane ljubavi, bračne vernosti i brižljivog posvećenog roditeljstva, a svako od ovih verovanja naučnici su dokazali kao tačno. Čest je motiv u slikarstvu i grafici, osobito u Kini i Japanu. Pojavljuje se na poštanskim markama širom sveta, verovatno zato da bi pošiljke brže stizale.

Poznate su, u različitim varijantama, narodne priče o seljaku koji je negovao povređenu lastu, a ona se oporavila i nagradila ga srećom i bogatstvom. Obrve i trepavice lepe devojke ili momka upoređuju se sa njenim krilima. Ušla je u narodne pesme: "Lastavica gnjizdo vila", "Eh da su mi krila lastavice", "Poletele ptice lastavice" ili "Laste, prolas’te". 

Danas je zakonom zaštićena vrsta, jer se broj jedinki drastično smanjio. Ko hoće da ih otera, sme za to da koristi samo ekološka sredstva. Događa se ipak da ova nežna ptica, veoma značajna za ravnotežu u prirodi, postrada od otrova namenjenog drugim vrstama.