Može li pivo spasiti pčele?

Danas svedočimo sve većem pomoru pčela. Naime, od 1850. godine istrebljeno je 23 vrste pčela i osa koje oprašuju biljke. Do njihove propasti došlo je zbog promene u načinu na koji se uzgajaju poljoprivredne kulture.

Neonikotinoidi - jedan od razloga uginuća

Pesticidi, posebno oni iz klase neonikotinoida, su uzročnici velikih uginuća pčela svuda po svetu, pa tako i kod nas. Najviše strada medonosna pčela, Apis mellifera. Nedavni primeri Kikinde, Prijepolja, Babušnice, Zrenjanina, gde su pčelari doživeli velike materijalne gubitke, sa preko 5.000 otrovanih pčelinjih zajednica, idu u prilog ovoj priči. Neonikotinoidi su naširoko u upotrebi u poljoprivredi, a otkriveno je da oni utiču na moždana oštećenja kod pčela.

Varoa - opasan parazit koji uzrokuje smrt pčela

Pored pesticida, jedan od velikih uzročnika slabljenja pčelinjih zajednica i na kraju njihovog pomora je pčelinji krpelj - varoa (Varoa destructor). Radi se o veoma opasnom parazitu koji se prikači na pčele i isisisava njihovu limfu, čime pčele postaju slabije i prenose razne bolesti, uključujući i virus koji izaziva deformaciju krila.

Pivo kao saveznik za opstanak

Pčelari su odavno pokušavali prirodnim putem da suzbiju varou u svojim pčelinjim zajednicama: nanošenjem šećera u prahu direktno na pčele, na primer, je intenzivirana aktivnost čišćenja, kojom se rešavaju jedinke varoe. Pčelari takođe koriste terapiju fumigacijom kako bi se rešili varoe, ali ovaj metod može dovesti i do pomora pčela, što samo pokazuje da je vreme da se prestane sa njegovim korišćenjem. Pčelari su bili prinuđeni da koriste i plastične trakice natopljene pesticidima kako bi suzbili varou. Ove plastične trakice su efikasne, ali mogu da zagade vosak u kome pčele skladište hranu i odgajaju larve, a vremenom varoa može da razvije otpornost na aktivne sastojke koji se koriste u tim trakicama.

Ali, pčele su u svojoj borbi za opstanak našle saveznika: pivo! Iako ljudi odavno uživaju u blagodetima ovog osvežavajućeg napitka, kao i neke životinje, kada im se ukaže prilika (konji na primer), otkriveno je da ovo alkoholno piće može imati blagotvorno svojstvo i na pčele. Glavni sastojci piva su voda, ječam i hmelj. Upravo je hmelj (Humulus lupus) koristan za medonosnu pčelu. Naučnici su otkrili da je bogat u kalijumovim solima beta kiselina (HBA). Ovo jedinjenje ima dugotrajnu primenu u procesu vrenja piva ili konzervisanja mesa. Upravo ove soli odbijaju varou.

Uloga HBA rastvora

Istraživanje sprovedeno 2012. godine u SAD-u je obuhvatilo tretiranje pčela i njihovih košnica rastvorom HBA različite koncentracije. Dokazano je da je najefikasniji rastvor od 1%. Naime, kada se pčele tretiraju 1% rastvorom supstance HBA, 100% jedinki varoe koje su bile zakačene za njih uginu, dok pomor pčela, a ni matica, nije registrovano. Takođe je dokazano da, kada se kartonske tračice urone u HBA i ostave u košnicama, dovode do pomora znatno većeg broja jedinki varoe nego kod onih košnica koje nisu tretirane. Naučnici su uočili i da je zastupljenost HBA na pčelama u prvih 48 sati veća od 60%, što ukazuje da se ova supstanca veoma lako i brzo širi po košnici. Najviše varoe stradava 2 do 3 dana nakon tretmana, s tim da su uginuća jedinki varoe registrovana i 7 dana nakon tretmana. Naučnici su imali uspeha i u suzbijanju varoe u leglima spakovanim za prodaju. U njima je stopa uginuća bila i preko 90%, bez negativnog uticaja na pčele.

Iako HBA ima veliki potencijal u kontroli varoe, svakako je potrebno obaviti još istraživanja, naročito na teritoriji Evrope. Na osnovu svega, čini se da su na pomolu bolji dani za pčelare i njihove miljenice.

Foto: depositphotos.com; irochla

Izvor: Gloria DeGrandi-Hoffman, Fabiana Ahumada, Gene Probasco and Lloyd Schantz - The effects of beta acids from hops (Humulus lupulus) on mortality of Varroa Destructor (Acari: Varroidae)