"Poštovati lepu reč": Saradnja pčelara i voćara

Društvo pčelara "Srem" Nikinci okuplja blizu 40 članova koji su zadovoljni trenutnom situacijom u svojim pčelinjacima.

"Mi kao društvo pčelara postojimo od 2006. godine, i uglavnom imamo od 30 do 40 članova. Najveći akcenat stavljamo na predavanja koja se tiču zaštite pčela od bolesti, kako bismo sprečili zarazne bolesti koje su se u poslednje vreme pojavile na našoj teritoriji. ", kaže predsednik Društva pčelara "Srem" Saša Fekete, dodajući da promene u klimi utiču na pčele, ali se trude da to prevaziđu.

"Jedan od načina je da se mi pčelari udružujemo, posećujemo, razmenjujemo iskustva, da slušamo i organizujemo predavanja kako bismo naučili da se postavimo u nekim nelagodnim situacijama koje nam dolaze."

"Pčela je naš život"

Pored aktuelnih radova u pčelinjaku, pčelari veoma često organizuju razna predavanja i edukacije. Jedno takvo je nedavno održano baš u Nikincima. Tema predavanja je bila "Na krilima života", jedna drugačija prezentacija u odnosu na neke zastupljene u pčelarstvu. Akcenat je na pčeli, na njenoj ulozi i značaju za čovečanstvu, kao i značaj svih pčelinjih proizvoda koji su manje zastupljeni u odnosu na med, iako nam pčela daje još mnogo proizvoda koji su izuzetno zdravi.

"Značaj toga da svi, ne samo pčelari znaju koliko su pčele važne je ogroman. Pčela je najveći oprašivač, ona je ta koja je ključna za razmnožavanje biljaka, bez biljne flore nema života ni nas. Zato je poruka svima: sačuvajte pčelu jer ona je naš život. Drugih oprašivača nema, zamena ne postoji", kaže članica Društva i organizator predavanja Maja Gršić i dodaje da su svesni da neki preparati moraju da se primenjuju.

Ipak, njihova molba je da se pčelari obaveste na vreme da bi ostali mogli na vreme da zaštite i zatvore pčele u košnice.

"Ima rezultata jer smo aktivni i u pogledu ovakvih edukativnih predavanja. Od sebe dajemo maksimum da edukujemo poljoprivrednike, voćare, povrtare, ratare, o pravilnoj primeni insekticida i pesticida."

Ona napominje da ni proizvođači ne mogu bez njih.

"Dogovori postoje, konkretno moj pčelinjak se nalazi pored Al Dahre. Znam da oni u svoj posed dovode pčelare sa košnicama i plaćaju pčelarima da njihove pčele oprašuju voćnjak. Rezultata ima jer se poštuje lepa reč, a i mi se trudimo da se ova priča čuje za dobrobit svih", kaže Gršićeva.

Kako napominje, ima i onih koji su nesavesni, neki i nenamerno načine štetu, ali  poštuje se zakonska regulativa i dogovori da se štite pčele.

"To  još uvek nije dovoljno, jer se dešava da dođe do trovanja pčela i zato moramo stalno i iznova da naše dobre komšije obaveštavamo i edukujemo o značaju pčela i primeni pesticida na pravilan način."

Saradnja sa pčelarima iz okruženja veoma važna

Pčelari veoma rado razmenjuju iskustva i podržavaju jedni druge. Dobar primer za to je i dolazak tuzlanskih pčelara u Srem.

"Iskustva pčelara u Srbiji i kod nas u BiH nisu ista, paša je različita, kod vas je to paša na industrijskom bilju, mi više koristimo samoniklo bilje.  Veliku podršku smo imali od Maje kada smo ušli u projekat zaštite Majevičkog meda budući da ovde već ima meda koji ima oznaku geografskog zaštićenog porekla. Bavim se kontrolom pčelinjih proizvoda i to je bila moja magistarska teza - Pčele kao bioindikator zagađenja životne sredine i koliko se to rezultira na kvalitet meda", kaže mr Selma Kunić ispred Gradskog pčelarskog društva "Nektar" iz Tuzla.

"Med treba konzimirati, udruženja treba da edukuju potrošače, ne treba ga samo jesti u stanju bolesti i potrebe već ga kontinuirano koristiti."

Pčelari su saglasni u oceni da svi treba da forsiraju i ističu značaj drugih pčelinjih proizvoda jer pored meda tu su mleč, propolis, perga, pčelinji otrov, vosak itd.