S obzirom na to da su biljke najosetljivije na ovu bolest u fazi nicanja, neophodno je preduzeti sve neophodne mere kako bi se ona sprečila.
Jedna od najdestruktivnijih bolesti u početnim fazama rasta i razvića mnogih povrtarskih kultura je poleganje rasada, uzrokovano patogenim gljivama iz roda Phytium spp, Rhizoctonia spp, Phytophtora spp, Sclerotinia spp i Fusarium spp. Zajednička karakteristika za pomenute gljive je to što imaju veliku moć opstanka u zemljištu, u biljnim ostacima, ali i na saksijama, kontejnerima i alatu koji prethodno nije dezinfikovan.
Sam naziv ove bolesti govori da se radi o poleglim biljkama koje vrlo brzo propadaju ukoliko se ne odreaguje na vreme. S obzirom na to da su biljke najosetljivije na ovu bolest u fazi nicanja, neophodno je preduzeti sve neophodne mere kako bi se ona sprečila.
Inženjer fitomedicine Jovan Milenković iz Knjaževca ističe da poleganje rasada može naneti velike štete u plasteničkoj proizvodnji pre nicanja, ali i nakon nicanja biljke.
"Izostanak nicanja može biti uzrok ove bolesti, jer seme može biti zaraženo od trenutka kada voda prodre u semenjaču. Zaraženo seme se lako prepozna, jer je meke konzistencije, tamnije boje, trulo je i lako se raspada”, ističe Milenković.
Kako pojašnjava, simptomi na klici se manifestuju tako što se javlja smežuravost, tamnija boja, prestanak rasta i nekroza.
"Prvi simptomi na izniklim biljkama su u osnovi stabla gde se uočava pega neposredno iznad površine zemljišta. Napadnuto mesto se sužava i tamni, a biljka poleže."
Simptomi na lišću su, kako dalje napominje, još uvek normalnog izgleda, jer se bolest širi prvo ka korenu.
“Tek kada koren nekrotira lišće počinje da žuti, vene i nekrotira. Takve mlade i nekrotične biljke ostaju da leže na površini zemljišta i liče na mrki konac, a preko poleglih biljaka uočava se paučinasta micelija gljive. Bolest napreduje i može dovesti do potpunog propadanja rasada, a njenom širenju pogoduje i velika gustina biljaka", ističe ovaj inženjer fitomedicine.
Veoma vlažno zemljište povoljno je za prouzrokovače poput Phytium spp i Phytophtora spp, dok u zemljištima koja nisu preterano vlažna poleganje izazivaju gljive iz roda Fusarium spp i Rhizoctonia spp.
Prema Milenkovićevim rečima, preventivne mere podrazumevaju dobru provetrenost, optimalno zalivanje kao i primenu fungicida.
“Setvu treba obaviti u sterilisanom zemljištu, u kontejnerima koji su takođe pre setve sterilisani. Zalivanje je potrebno obaviti čistom vodom i to odozdo, a višak vode treba da se ocedi kako ne bi došlo do prestanka rasta korena usled nedostatka kiseonika", kaže Milenković, dodajući da je neophodno voditi računa kako manipulišemo rasadom.
Šta ako je rasad spreman za sadnju, a vremenski uslovi to ne dopuštaju?
"To znači da ne smemo raditi prljavim rukama ili alatom, jer se patogen tako najlakše širi. Ukoliko je ipak došlo do pojave simptoma, zaraženi kontejner treba skloniti od onih sa zdravim biljkama i odmah istretirati fungicidom."
Primena fungicida, pojašnjava ovaj stručnjak, od velikog je značaja posebno kada je u pitanju prevencija bolesti.
"Hemijska mera podrazumeva primenu fungicida na bazi propamokarb fosetilata u količini tri do šest mililitara u dve litrae vode na m² neposredno nakon setve i pre pikiranja. Pored primene fungicida preporučuje se zalivanje biljaka nekim startnim vodotopivim đubrivom sa većim udelom fosfora za bolji rast i razvoj korenovog sistema."
Takođe, naglašava, neophodno je biljkama obezbediti optimalne uslove.
"To podrazumeva temperaturu zemljišta od 22 do 24ºC koja će ubrzati proces klijanja i ne preterivati sa prihranom, naročito sa primenom azotnog đubriva”, završava naš sagovornik.
Tagovi
Autorka
