Šta sejati i saditi posle luka?

Posle vađenja glavica luka ostaje nam slobodna površina koju treba da iskoristimo za novu setvu. Najbolje je ako u startu poštujemo plodored. Iz izbora ćemo isključiti lukove i njihove srodnike, jer na istu parcelu smeju da dođu tek posle četiri do šest godina. To će smanjiti pojavu bolesti i napad štetočina, poboljšava se kvalitet zemljišta.

Šta treba izbegavati?

Posle crvenog i belog luka na istoj parceli ili gredici ne treba uzgajati sve vrste lukova: crveni i beli, praziluk, ljutiku, vlasac, divlji beli luk. Takođe, ovakve površine nisu pogodne za cvetne vrste koje formiraju lukovice, poput narcisa. Ipak, uz uslov da smo prve godine imali zdrav usev i sledeće godine možemo na isto mesto da posadimo luk.

Kada vaditi crveni i beli luk i na šta posebno obratiti pažnju?

Njihova dobra strana je što u zemljište ispuštaju korisne materije koje štite druge biljke. Posebno je to izraženo kod belog luka. Međutim, zabluda je da će ostaviti gredicu bez štetočina i prouzrokovača oboljenja. Često se javljaju problem s nematodama, grinjama, gljivicama od kojih su najčešće iz roda Fusarium.

Šta možemo da sejemo?

Ovo je period visokih temperatura i suše, a za uspešnu setvu i sadnju potrebno je obezbediti navodnjavanje. U odabiru vrsta, sorit i hibrida birajte one koji imaju kratku vegetaciju i uspeće da donese rod dok su povoljni uslovi tokom jeseni.

Na očišćene gredice i površine gde su bili lukovi možemo da posejemo i posadimo krastavce, jagode, rotkvice, repu, rotkvu, mirođiju, spanać, rukolu, zelenu salatu, kupus, grašak, siderate (raž, ovas, gorušicu), tikvice, mahunarke, šargarepe, peršun, na jugu rane sorte krompira.

Pri setvi i sadnji ovih kultura pridržavajte se njihovih termina uzgoja. Odmah posle vađenja glavica luka i uređenja površine možete da obavite setvu i sadnju krastavca, tikvica, kupusa.

Šta se seje, sadi i radi u julu?

Sadnice jagoda će sačekati, kao i setva zelene salate i jesenje rotkve, repe, graška.