Tartufi: Do novca samo znanjem

Radoslav Ćatić, ekscentrik iz sela Masloševo kod Kragujevca, po obrazovanju je diplomirani antropolog, etnolog i novinar, a deklariše se kao zemljoradnik koji se bavi uzgojem tartufa, ali pre svega podučavanjem drugih o njihovom uzgoju.

Njegova škola tartufarstva postoji već 11 godina. Do sada ju je prošlo preko 400 polaznika sa područja čitave bivše Jugoslavije, a prvi su bili Slovenci. Kaže da je sam dugo čitao o tartufima, izučavao ih, istraživao i praktično dokazao svaku tvrdnju, pre nego što je otvorio školu na svom imanju, jedinu u Srbiju i najpoznatiju na Balkanskom poluostrvu, pa i šire.

"Tartufarstvo je široka delatnost. Ima 73 oblasti i jedno je vađenje, drugo je trgovina, zatim proizvodnja i dresura pasa, spremanje u restoranima, tehnolgija prerade. O svemu tome, moji polaznici uče, pa čak i tehnologiju čuvanja tartufa u svežem stanju do 120 dana. Uspeo sam to, da svaki učenik koji izađe iz ove kuće zna o tartufarstvu približno kao ja, a ne postoji tartufar na svetu koji zna koliko moj učenik", tvrdi Ćatić.

Zablude o tartufima

O tartufima se malo zna, a mnogo koštaju. U zavisnosti od vrste i veličine, cena može biti od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra. Razlika između otkupne i prave vrednosti ove gljive često je velika. Upravo je to razlog, zašto postoje razne prevare i zablude u vezi sa ovom pečurkom. Takve i druge zablude o tartufu, zemljoradnik sa tri fakultetske diplome želi da razbije, ali i da potvrdi izreku da su "latini stare varalice":

"Tartufu daju dozu mistike da bi mu sačuvali vrednost, govoreći da je nemoguće naći tartuf, samo da bi pojedini profitirali. Ja kažem svojim učenicima da ne robuju zabludama! Kažu da su po tartufima najpoznatiji Italijani, međutim onaj deo Italije koji se najviše hvali tartufima, tačnije jednoj vrsti belog (tuber magnatum pico), zasnovan je na krečnjaku, koji siromaši tartufe - zato je naš kud i kamo bolji od njihovog koga su oni još i zaštitili. Taj tartuf slobodno raste na određenim mestima u Centralnoj Srbiji".

Lakše gajiti tartuf od kukuruza

Zbog povoljnog geografskog položaja, tačnije 45. paralele geografske mreže, u Srbiji uspevaju skoro sve vrste belog i crnog tartufa. Svaka šuma je i nalazište ove gljive, a može se naći ispod hrasta, topole, jasike, lipe, svih vrsta borova, a najčešće ispod pitomog lešnika, zbog komplementarnog korenovog sistema. Tartuf je mikorizna pečurka, koja je pospešivač rasta, jer se stavlja u službu biljke. Smatra se da su za gajenje lešnika oplemenjinih tartufom potrebni posebni uslovi, a Ćatić kaže da je gajiti tartuf jednostavnije od kukuruza.

"Potpuno je suprotan u traženju uslova plodnosti i humusa, jer traži alkalana zemljišta, beshumusna, aerobna, kakva propuštaju vazduh, zemljišta pored reka, a ne sabijenu smonicu. Tartuf ne može da uništi grad. Dokle, god je drvo ispod kog raste živo, do tada će da rađa tartuf, zato je njega lakše gajati od kukuruza", kaže ovaj tartufar.

Počnite sa malim brojem sadnica

Tartufarstvom ne može svako da se bavi

Na svojoj plantaži od šest hektara pod lešnicima oplemenjenih micelijumom svih vrsta tartufa, polaznicima škole tartufar iz Masloševa pokazuje šest tehnologija sekundarnog razmožavanja ove gljive. Savetuje svojim učenicima da najpre počnu sa malim brojem sadnica, a tek kroz dve ili tri godine da prošire svoju plantažu. Ipak, koliko god zvučalo primamljivo, tartufarstvom, prema rečima Ćatića, ne može svako da se bavi, potrebno je obimno znanje sa tačnim informacijama:

"Ja neću da dozvolim da učenik koji izađe iz moje škole, ne zna ono čemu je učen. Stvar znanja je dati i pojednostaviti, a danas je svaki moj učenik mnogo bogatiji od mene".

Foto: Julijana Kuzmić