Iz Sibira u Srbiju: Kako se prave peljmeni koje Aleksičani obožavaju?

Juliju Radulović, magistra ekonomskih nauka, ljubav prema Milošu iz Aleksinca dovela je pre dve i po godine u taj grad, iz 7.000 udaljenog sibirskog grada Tomska. U Srbiji nije nastavila da se bavi računovodstvom već je krenula da pravi ruske kulinarske specijalitete poput peljmena, vareniki, sirnjiki, piroški i blinčiki.

Julija specijalitete iz Rusije za sada priprema u svojoj kuhinji, a u tome joj pomaže i zemljakinja Marija Momčilović. Njena velika želja je da otvori radnju u kojoj će prodavati zamrznute proizvode, ali i koja će imati nekoliko stolova tako da će kupci moći odmah da jedu sveže pripremljenu hranu. Prema Julijinim rečima, ona i njena prijateljica Marija najčešće prave peljmen jer ruski državljani koji žive u Srbiji najčešće to naručuju.

"Podseća ih na knedle, a zapravo je to testo punjeno filom od mesa. Marija i ja smo podelile posao, pa ona pravi testo, a ja fil", kazala je Radulovićeva.

Kako se pravi čurčkela - gruzijska poslastica od grožđa i oraha?

Priprema ovog delikatesa, dodala je, nije preterano komplikovana i ne zahteva previše namirnica.

"Testo se mesi od 400 grama brašna, jedne kašike soli, jednog jajeta, 170 grama vrele vode i tri kašike ulja, ali bez praška za pecivo i kvasca. Testo je spremno za filovanje nakon što odstoji 30 minuta."

Kako glasi recept?

Peljmen, kazala je, može da se pravi sa najrazličitijim filom, ali najklasičniji je od mlevenog junećeg i svinjskog mesa. Može da se pravi i sa filom od mlevenog ćurećeg mesa ili od mlevenog pilećeg mesa sa dodatkom mlevenog kupusa i crnog luka.

"Pola kilograma junećeg mlevenog mesa i pola kilograma svinjskog mlevenog mesa pomešaju se sa 200 grama sitno seckanog crnog luka, 20 grama soli, pet grama bibera i 50 mililitra vode. Poput testa i fil treba da odstoji 30 minuta i onda je spreman za filovanje", objašnjava naša sagovornica.

Pripremljeni fil, dodala je, stavlja se na testo koje je rastanjeno oklagijom i isečeno na krugove prečnika šest centimetara ili nešto veće. Nakon filovanja testo se preklapa i spaja pritiskanjem po krajevima.

"Dobijene kuglice se ili zamrzavaju i koriste po potrebi ili odmah kuvaju tri do pet minuta u bujonu. Bujon se priprema po ukusu, može da sadrži samo vodu, so i začin, a može da sadrži i neko povrće, ali bitno je da ključa kada se u njega stavlja peljmen."

Prema njenim rečima, peljmen se veoma dopada i njenom suprugu, ali i njegovim rođacima i prijateljima.

"Da bismo pomogle da se sakupi novac za obnovu Dečijeg odeljenja Opšte bolnice u Aleksincu, Marija i ja organizovale smo Ruski bazar na kome su ruske specijalitete mogli da probaju svi oni koji su donirali novac za obnovu pedijatrije. Ljudi su bili oduševljeni peljemenom, ali i ostalim našim specijalitetima", izjavila je Julija.

Filmska priča

Dolazak naše sagovornice u Aleksinac je, inače prava "filmska priča". Ona i njen suprug sreli su se i upoznali u Moskvi, dok je ona obilazila Crveni trg sa svojom prijateljicom, a on sa svojim drugom.

"Do svoje 35 godine nikada nisam bila u Moskvi. To je bila moja želja za 35. rođendan i ostvarila sam je te godine. Otišla sam kod drugarice koja je živela u Moskvi i dok smo obilazile Crveni trg upoznala sam Miloša. On je bio kod svog druga i sa njim je obilazio Crveni trg."

Posle tog susreta, dodala je, ostali su u kontaktu, razgovarali su i dopisivali se svakodnevno, a Miloš je nakon toga dva puta po mesec dana bio kod nje u gradu Tomsku.

"Sudbina je umešala prste i kada smo se sreli na Crvenom trgu i kada sam došla u Srbiju. Odmah nakon mog dolaska u Aleksinac krenula je epidemija korona virusa. Tako sam neplanirano dobila priliku da bolje upoznam Aleksinac i da odlučim da živim ovde, a tako ne bi bilo sigurno da sam ostala nekoliko nedelja", objasnila je Radulovićeva.

Prema njenim rečima, vremenom se potpuno privikla na život u Srbiji, a posebno joj se dopada klima, koja je mnogo blaža od sibirske u njenom rodnom Tomsku. Svakako najlepši deo Miloševe i njene ljubavne priče, istakla je, jeste rođenje sina Mirona.