Kako se pravi lozovača?

Niske otkupne cene voća i nepovoljne vremenske prilike godinama navode pojedine poljoprivrednike da veći deo svog voća prerade na neki način i tako dođu do zarade. Jedna od mogućnosti prerade je i rakija koja je oduvek poznata na ovim prostorima i zauzima važno mesto kod srpskog domaćina. Dragan Jovanović iz sela Zagorica kod Topole peče rakiju od raznih voćnih vrsta, ipak, kako kaže "lozovača" je ove jeseni "skoro pa savršena", piše Toppress.

"Još jedna jako nepovoljna godina za voćare u Topoli, imali smo najpre čestu pojavu grada, pa je ostao mali broj zasada bez oštećenja. Pored toga smanjen je i izvoz za Rusiju tako da su cene skoro svih vrsta voća nepristojno niske. To ide na ruku jedino nama koji pečemo rakiju, jer je velika ponuda voća za preradu", rekao je za ovaj medij domaćin iz topolskog sela.

Srpska šljivovica na listi Uneska - za svečanu, medicinsku i svakodnevnu upotrebu

Kada se završi sa preradom jednog voća, prelazi se na drugo, a grožđe je među poslednjima koje će završiti u "veseloj mašini".

"Nabavio sam jako popularnu vinsku sortu grožđa kaberne sovinjon, koja je prijatnog ukusa i mirisa. Ko voli da pijucka vino kaberne zna o čemu pričam. Rakiju pečem od celokupne količine, bez prethodnog otakanja vina, Francuzi tako proizvode konjak. Ukus i miris dobijenog destilata je jako, jako prijatan, po meni blizu savršenstva, a količina rakije po kazanu je više nego zadovoljavajuća", kaže Jovanović.

Za lozovaču su pogodne i sorte grožđa, kao što su julski muskat, kardinal, a ovako pripremljene rakije veoma su cenjene na tržištu i dostižu visoke cene.