Da li Evropa ima dovoljno žitarica?

Cene žitarica su više nego ikad zbog čega mnoge države nastoje da obezbede dovoljne količine da prehrane stanovništvo. Evropa je veliki proizvođač, ali i među najvećim izvoznicima, pretežno prehrambenih, najviše hlebne pšenice i ječma. 

Zbog straha od nestašice, neke zemlje gomilaju zalihe, dok druge pokušavaju raznim uredbama regulisati ili zabraniti izvoz kako bi obezbedile samodovoljnost na domaćem tržištu.

Dovoljno evropskih žitarica

Zahvaljujući domaćoj proizvodnji, osigurano je snabdevanje stanovništva i omogućen izvoz širom sveta, piše Agrarheute. U granicama Evropske unije određenim količinama se trguje unutar zemalja članica u zavisnosti od uslova uzgoja i situacije ponude za različite vrste. Evropska komisija očekuje 296 miliona tona žitarica u ovoj godini.

Naš je kontinent drugi najveći izvoznik prehrambenim žitom, posle Rusije. Smanjenje izvoza iz EU bi više uticalo na svetsko tržište nego kada je u pitanju Ukrajina. Zbog različitih klimatskih uslova postoji zoniranost i specijalizovana uzgajanja pojedinih vrsta. Tako se unutar EU deficiti brzo nadoknađuju unutarevropskom trgovinom. U 2020. godini je proizvedeno 286,5 miliona tona, a proizvodna cena bila je u proseku 3,7 odsto viša nego u 2019. godini.

Izvozi se pšenica, uvozi kukuruz

Evropska potrošnja se procenjuje na 258 miliona tona, što je 87 odsto proizvodnje, ali se samo 59 mil. t ili oko 23 odsto koristi u prehrambene svrhe. Za industriju se koristi oko 29 mil. t ili 11 odsto ukupne potrošnje u različite svrhe. Od te količine se 11 mil. t prerađuje u bioetanol. To su uglavnom kukuruz, pšenica, ječam i nešto raži.

Izvozi se 55 mil. t žitarica, najviše pšenice i ječma.

Kada je u pitanju uvoz, najviše je kukuruza i durum pšenice. Od 14 miliona tona žitarica čak dve trećine otpadaju na kukuruz koji se najviše uvozio iz Ukrajine i Brazila.

Očekuje se dobra žetva

EK za novu sezonu očekuje žetvu od 130 mil. t, a procenjena potrošnja je 93 mil. t, što je skoro 72 odsto evropske proizvodnje. Očekivani izvoz hlebne pšenice je 40 mil. t. Prema proceni EK skoro 38 miliona koristi se kao hrana za životinje.

Potražnja za prehrambenom pšenicom je relativno stabilna i iznosi 41 mil. t ili 32 odsto potrošnje, a skoro devet miliona tona ili sedam posto se koristi u industriji.

Najveći proizvođači su Francuska, Nemačka i Rumunija, a slede ih Poljska, baltičke zemlje i Bugarska.

Statistika izvoza za EU 27 pokazuje izvoz pšenice od 24,5 miliona tona do 15. maja. Francuska je trećim zemljama prodala 7,2, Rumunija šest i Nemačka 3,2 miliona tona. Glavni kupci evropske pšenice su zemlje severa Afrike, Kina, zemlje Bliskog Istoka, severa Azije.

Na meti kritike WWF-a

U najnovijem izveštaju Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF iznosi se da EU ima značajan trgovački deficit kada se meri nutritivna vrednost hrane.

EU nije žitnica nego globalna trgovina mešovitom robom koja jede svet

Iz ove organizacije su naveli da Evropa uvozi niskovredne sirovine, a izvozi visokovredne proizvode. Na udaru se našlo i veliko rasipanje hrane, oko 40 odsto se baci svake godine, kao i uništavanje prirode.

Podaci za Srbiju 

U Srbiji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2020. godini bilo proizvedeno 2.874 miliona tona pšenice, a u 2021. godini 3,5 miliona tona. U 2022. godini ova zemlja očekuje tri miliona tona pšenice i sedam miliona tona kukuruza.