Zašto kukuruz uvija listove?

Kukuruz, kao i mnoge druge biljke, uvija svoje listove kada su temperature iznad 35°C, a što je bio slučaj poslednje dve nedelje.

"Reč je o mehanizmu prilagođavanja kojim biljka smanjuje površinu listova koja je izložena atmosferi. Smanjenjem te površine, ona smanjuje evaporaciju, odnosno gubitak vode kroz listove, što je ključno za njeno očuvanje tokom ekstremno visokih temperatura", pojasnio je profesor dr Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih nauka. 

Suša propolovila prinose kukuruza na severu Vojvodine. Ratari traže pomoć

Ističe da kada temperature prelaze 35°C, hloroplasti unutar biljnih ćelija postaju manje efikasni, što negativno utiče na proces fotosinteze kojim biljke koriste sunčevu svetlost za proizvodnju energije.

"Pri visokim temperaturama, ovaj proces može biti ozbiljno narušen", upozorava Stipešević. 

Noćne temperature poseban problem

Kaže da dodatni problem predstavljaju visoke noćne temperature. Naime, biljke, uključujući kukuruz, dišu kontinuirano, danju i noću. Međutim, tokom noći, bez svetlosti potrebne za fotosintezu, disanje postaje dominantan proces, tokom kojeg troše energiju proizvedenu fotosintezom tokom dana.

"Ako su noćne temperature visoke, biljka može potrošiti svu proizvedenu energiju na disanje umesto na rast. Na primer, ako biljka danju proizvede 30 jedinica energije, a noću potroši istih 30 jedinica, neto prirast energije je nula, što znači da biljka ne raste", precizira ovaj stručnjak. 

Koji su ratari bolje prošli? 

Kada je reč o kukuruzu, kaže da su ratari koji su ga sejali u ranijim setvenim rokovima, bolje prošli jer je ova žitarica imala duže razdoblje rasta pre nego što su nastupile visoke temperature. To je omogućilo biljci da razvije snažniji korenov sistem, bolje iskoristi prolećne padavine, prođe kroz ključne faze rasta pri nižim temperaturama, akumulira više energije kroz fotosintezu i bude otpornija na toplotni stres. Takođe, ranija setva osigurala je optimalne uslove za cvetanje i nalivanje zrna, što je dovelo do boljeg formiranja klipova i većeg kvaliteta.

Osvrnuo se Stipešević i na biostimulatore za koje kaže da mogu pomoći biljkama da se bolje nose sa stresom uzrokovanim visokim temperaturama, uz jedan "ali". 

"Nijedna mera nije efikasna bez dovoljne količine vode. Voda je ključni faktor za održavanje svih fizioloških procesa unutar biljke, uključujući fotosintezu i evaporaciju", zaključio je. 

Koje druge biljke uvijaju listove? 

Osim kukuruza, mnoge druge biljke takođe savijaju ili uvijaju svoje listove kao odgovor na visoke temperature kako bi smanjile evaporaciju i očuvale vodu.

Paradajz je su najočigledniji primer uvijanja listova koje koriste kao obrambeni mehanizam koji im pomaže da smanje izloženost sunčevoj svetlosti i smanje gubitak vode kroz transpiraciju. Ova reakcija može biti prilično očigledna, posebno tokom dugotrajnih razdoblja vrućine i suše. Zbog temperature iznad 35°C zaustavlja se i sazrevanje plodova. 

Zalivam, a krastavci gorki, paprika zakržljala, paradajz ne sazreva - šta se događa?

Kada je reč o voću, borovnice su još jedna osetljiva biljka koja može pokazati očigledne znakove stresa zbog visokih temperatura. Savijanje ili uvijanje listova može se često primetiti tokom vrućih letnjih dana kada biljke pokušavaju da očuvaju vlagu.