Pamuk

Pamuk potiče iz područja Indokine, ekvatorijalnog dela Afrike, Perua i Meksika. Zauzima prvo mesto među kulturama za proizvodnju vlakna. Vlakno se formira na semenu.

Dugo vlakno ili lint najviše se iskorištava za proizvodnju odeće, tekstila za različite namene, konca, ali i u industriji papira, filtrera i ribarskih mreža. Kratko vlakno ili linter služi za izradu vate, filmskih traka, veštačke kože, plastičnih materijala i bezdimnog baruta. Vlakno može izdržati visoke temperature i ima veliku adsorpcionu sposobnost, pa se iskorištava i za proizvodnju specijalnih tehničkih tkanina u industriji automobila i vazduhoplova. Od 100 kg sirovog pamuka (vlakna i semena zajedno) dobija se oko 32 kg dugog vlakna, 1 kg kratkog vlakna i 67 kg semena.

Seme pamuka sadrži 17 – 19 % ulja, koje služi za izradu sapuna, glicerina, a ako se rafinira, može se iskoristiti i za proizvodnju margarina i ulja za konzerve. Stabljika se može koristiti za izradu građevnog materijala i različitog kartona.

Morfološka svojstva pamuka

Pamuk ima dobro razvijen korenov sistem. Glavni je koren vretenast i brzo prodire u zemljište. Stabljika je snažna, uspravna i grana se. U zavisnosti od vrsti pamuka naraste između 70 cm i 2 m, a višegodišnji pamuk i do 6 m. Očvrsne i postane žilav krajem vegetacije. List je jednostavan i izbija iz kolenca stabljike i izdanaka. Liska se sastoji od 3 – 5 režnjeva, koji mogu biti različitog oblika, zelene je boje, a neke sorte imaju i crvenkaste nijanse. Cvet je dvopolan i krupan. Jedan ili više njih izbija iz pazuha lista. Cvetovi su svetlo žute do krem boje i s unutrašnje strane imaju jednu mrlju crvene boje. Cvet se otvara ujutro, a već drugog dana se zatvori i otpadne. Pamuk je samooplodna biljka s velikim procentom stranooplodnje, i do 50 %. Plod je okrugao, jajolik s više ili manje zašiljenim vrhom. Sastoji se od 3 – 5 gnezda u kojima treba biti do 9 semena nepravilnog kruškolikog oblika i zašiljenog vrha. Zreli omotač puca od vrha prema dnu i iz nega izbija vlakno. Masa 1 000 semena, u zavisnosti od vrste i sorte pamuka, varira od 80 – 150 g.

Agroekološki uslovi za gajenje pamuka

Temperatura

Pamuk se može uzgajati na područjima gde temperatura vazduha šest meseci, tj. od nicanja do sazrevanja pamuka ne pada ispod 0 °C. Dužina vegetacije pamuka je između 110 i 150 dana. Minimalna temperatura za rast i razvoj je 15 °C, a optimalna između 25 i 30 °C. Najveće potrebe za toplotom ima u vreme cvetanja i stvaranja plodova.

Svetlost

Svetlost mu je potrebna za sazrevanje vlakna i stvaranje celuloze. Pamuk je biljka kratkog dana. Međutim kako se uzgajao na većim geografskim širinama, biljka se širenjem prilagođavala različitim klimatskim uslovima, pa su nastale i forme dugog dana.

Voda

Troši znatnu količinu vode i ona je osnovni činilac koji određuje prinos pamuka. Najintezivnije razdoblje usvajanja vode je tokom cvetanja i formiranja plodova. Relativno dobro podnosi sušu zbog dubokog korenovog sistema.

Zemljište

Pamuk je biljka dubokih, umereno plodnih, strukturnih i toplih zemljišta. Najbolje uspeva na peskovito-aluvijalnim zemljištima.

Agrotehnika za gajenje pamuka

Plodored

Iako dosta dobro podnosi gajenje u monokulturi, treba ga uzgajati u plodoredu jer će se na taj naćin smanjiti napad bolesti i štetočina, a i zakorovljenost će biti manja. Dobre pretkulture su mu krmne kulture i leguminoze, lucerka i zrnene mahunarke (soja, pasulj, grašak).

Obrada zemljišta

U prvoj polovini avgusta ore se na dubinu oko 20 cm, tanjira se i ravna zemljište. Pamuk je prolećno kultura, pa se glavna obrada zemljišta obavlja u jesen (kraj septembra, početak oktobra) oranjem na 30 cm dubine. Zatim sledi tanjiranje, drljanje i valjanje (ravnanje zemljišta). Vreme, način i broj operacija obrade zemljišta zavise od pretkulture i vremenskih uslova.

Đubrenje

Količina hraniva koju treba uneti u zemljište zavisi o plodnosti zemljišta i planiranom prinosu. Na osrednje plodnim zemljištima treba uneti oko 100 kg/ha azota, 100 – 120 kg/ha fosfora i 80 – 100 kg/ha kalijuma. Raspored đubrenja zavisi  od tipa zemljišta i nagnutosti površine. Na ravnim i ravnijim zemljištima 2/3 fosfornih i kalijumovih i oko 20 % azotnih đubriva treba dati pri dubokom jesenjem oranju.

Setva

Za setvu se upotrebljava sortno, sertifikovano seme iz tobolaca koji su bliže stabljici i osnovi biljke. Seme se mora prvo odvojiti od vlakna. Nakon odvajanja dugog vlakna mehaničkim ili hemijskim putem, odvaja se kratko vlakno (destilisanje sumpornom kiseliom). Nakon toga seme se kalibrira prema veličini i težini kao i se dezinfikuje. Za setvu pamuka seme mora sadržati najmanje 85 % klijavosti. Pamuk je jara kultura i seje se kada temperatura zemljišta dostigne 15 °C. Međuredni razmak iznosi 60 – 80 cm (može i 100 cm, u zavisnosti od sorte), a unutar reda 10 – 12 cm (sklop 80 000 – 160 000 biljaka/ha). Setva se obavlja pneumatskim sejalicama na dubinu od 3 – 5 cm a je potrebno je 25 – 30 kg/ha semena.

Nega useva pamuka

Tokom vegetacije primenjuje se nekoliko mera nega, prema potrebama biljaka. To su: razbijanje pokorice, primena herbicida, međuredno kultiviranje odmah nakon nicanja na dubini 6 – 8 cm, pa opet nakon dva nedelje na dubini od 12 – 15 cm), prihranjivanje, zalivanje (od početka cvetanja do početka formiranja tobolaca), eventualno zalamanje biljaka kao i suzbijanje bolesti i štetočina.

Berba pamuka

Obavlja se ručno ili striper mašinama, a počinje kada je 60 – 70 % tobolaca otvoreno. Da bi se smanjile nečistoće i povećala efikasnost kombajniranja pamuka, prethodno se obavi defolijacija useva (u fazi otvaranja prvih tobolaca). Za 10 – 15 dana otpadne većina listova i berba može početi. Nakon branja tobolaca dugo se vlakno odvaja od semena mašinama za egreniranje, a kratko vlakno linter mašinama. Nakon toga, svako se vlakno posebno balira.

Izvor:

• Prof.dr.sc. M. Gagro; Industrijsko i krmno bilje; Zagreb, 1998.
• Prof.dr.sc. J. Butorac; Predivo bilje; Zagreb, 2009.