Afrička kuga svinja pred vratima

Iznenadno uginuće jedne i više svinja, gubitak apetita, potištenost, povišena telesna temperatura do 42 stepena, krvarenje po koži, a najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa, krvav proliv, pobačaji, nesigurnost u hodu, otežano disanja, kašljanje, povraćanje simptomi su afričke kuge svinja.

Izuzetno otporan virus

Virus afričke kuge svinja (African Swine Fever - A.S.F.) je veoma otporan. Može da preživi šest godina na temperaturi od 5°C. U otkoštenom mesu aktivan je do 105 dana, u kozervisanom 300, a u smrznutom mesu do 1.000 dana. Virus se uništava na temperaturi od 60°C u trajanju od 30 minuta.

Ne postoji vakcina

Od ove virusne, veoma opasne, zarazne bolesti oboljevaju divlje i domaće svinje. Virus eliminiše imunološki odgovor organizma svinja i on ne može da se bori sa njim. Afrička kuga svinja se - ne leči. Vakcina ne postoji nigde u svetu i u slučaju pojave bolesti neophodno je ubijanje svih svinja na gazdinstvu.

Virus afričke kuge svinja ne predstavlja opasnost za ljude i druge vrste životinja.

Kako se bolest širi?

Virus sfričke kuge svinja se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane, kontaminacijom vodom, hranom, odećom i obućom, kontaminiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, leševima uginulih i zaklanih životinja.

U Srbiji još nema evidentiranog oboljenja. Pošto se ta virusna i veoma opasna zarazna bolest pojavila u Rumuniji, ali i drugim evropskim državama, Ministarstvo poljoprivrede spovodi sve preventivne mere, kako se to oboljenje ne bi prenelo i u Srbiju.

U Srbiji nema kuge - za sad prevencija

Pošto je u avgustu utvrđena pojava aričke kuge svinja na farmama u Rumuniji i kod divljih svinja u Češkoj, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede oformila je stručnu grupu koja će procenjivati rizike i imati savetodavnu i izvršnu ulogu u zaštiti naše države od ove infekcije. Stručna grupa je obuhvatila stručnjake iz svih instituta u državi, kao i profresore sa Univerziteta u Beogradu. O tome šta je stručna grupa do sada uradila, njena članica Jasna Prodanov Radulović sa Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu kaže:

"Stručna grupa je izradila priručnik za veterinare, gde oni mogu naći osnovne informacije o bolesti, o putevima prenošenja, kao i o tome šta sve treba preduzeti ukoliko se posumnja na pojavu bolesti. Izradili smo flajere za farmere, veterinare kao i za lovce, pošto je bolest dijagnostifikovana u populaciji kako domaćih tako i divljih svinja u Evropi. Nakon toga pristupili smo izradi plakata za granične prelaze u cilju informisanja fizičkih lica i javnosti koje su mere neohodne da se preduzmu da smanjimo rizik od unošenja zaraze na našu teritoriju".

Dodaje da bi farmeri trebalo da izbegavaju ishranu svinja pomijama, kao i ispašu svinja, kako bi sprečili kontakt sa divljim svinjama. Uz to, stočari bi trebalo da postave dezobarijere (za dezinfekciju obuće) na ulazu u farmu, a potrebno je da veterinarskom inspektoru prijave svaku bolesnu ili uginulu životinju.

Upozorenje i za lovce

Nekoliko upozorenja za lovce kako bi se smanjila mogućnost prenošenja zaraze:

• radnici koji rade na farmama svinja, a bave se lovom, potrebno je da rukovodiocu farme prijave ako su u lovu uočili neprirodno ponašanje ili sumnju na bolest kod divljih svinja;
• sprovoditi stalni nadzor nad hranilištima i pojilištima. Njihova sistemska kontrola može dati važne podatke o kretanju zaraze;
• useljavanje divljih svinja u ograđena lovišta ili izmeštanje divljih svinja u slobodnu prirodu obavezno je prethodno prijaviti veterinarskom inspektoru;
• ukoliko lovci u sopstvenom dvorištu drže domaće svinje, obavezno, nakon svakog dolaska iz lova, trebalo bi da promene obuću i odeću pre nego što pristupe pojenju, hranjenju ili čišćenju sopstvenih svinja.

Sistem za obaveštavanje o bolesti životinja

Evropska komisija je uspostavila sistem obaveštenja (Animal Disease Notification System - ADNS), dizajniran da registruje i dokumentuje evoluciju stanja važnih zaraznih bolesti životinja. To je alat za upravljanje, koji obezbeđuje hitno obaveštavanje o porukama upozorenja, kao i detaljne informacije o izbijanjima ovih bolesti životinja u zemljama koje su povezane sa aplikacijom.

Ovo omogućava neposredan pristup informacijama o zaraznim životinjskim bolestima i osigurava implementaciju ranog upozorenja, koja omogućava brz odgovor za kontrolu epidemiološke situacije. Ovo ima direktan uticaj na trgovinu živim životinjama i njihovim proizvodima, kako za unutrašnje tržište, tako i za međunarodnu trgovinu s trećim zemljama.

U poslednjem izveštaju ovog tela od 13. septembra 2017. afrička kuga svinja potvrđena je farmama u sledećim zemljama: Estonija (2 slučaja), Italija (16), Letonija (5), Litvanija (27), Poljska (72), Rumunija (2) i Ukrajina (91). Kada je reč o divljim svinjama podaci su sledeći: Češka (97), Estonija (488), Italija (28), Letonija (633), Litvanija (586), Poljska (311), Ukrajina (15).

Pošto stalna opasnost od pojave ovog virusa u našoj zemlji postoji, svi nadležni organi, ali i sami farmeri i članovi lovačkih udruženja moraju biti u potpunosti pripremljeni za taj izazov.

Foto: Državni univerzitet Ajove, Đorđe Simović