Inženjer poljoprivrede Mladen Krstić je nakon završenog fakulteta i pored toga što je rođen i živi u gradu, odlučio da obnovi nasleđeno imanje i da se bavi poljoprivredom. Nakon 15 godina kaže da je jako zadovoljan i da je to bio pravi potez.
Nakon završetka studija Mladen Krstić nije imao dilemu čime će se baviti u životu. Usled malih mogućnosti za posao inženjera poljoprivrede, odlučio je da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Prvi korak bio je da osavremeni nasleđeno imanje na kojem se odvijala tradicionalna proizvodnja. Ovaj poljoprivredni inženjer iz Kamenice kod Aleksinca poljoprivrednom proizvodnjom bavi se od 2001. godine. Za sebe kaže da je bela vrana, s obzirom da je rođen i odrastao u gradu, kao i da se kao poljoprivredni proizvođač sa fakultetskom diplomom oseća sasvim dobro. U ovom poslu oseća slobodu i nezavisnost. Kaže da je napravio pravi izbor, kada vidi kako ljudi ostaju bez posla. Na svom domaćinstvu ima zaokružen celokupan proces proizvodnje: ratarsku i stočarsku.
Mladen kaže da se gazdinstvo danas značajno razlikuje u odnosu na pre 15 godina, kada je počeo da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Prvobitno se bavio pčelarstvom, imao je 300 košnica, što je i specijalizirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Međutim i pored ljubavi prema pčelarstvu, od toga nije mogao da izdržava porodicu. Tako da se u potpunosti preorjentisao na govedarstvo.
Formiranje proizvodnje je teklo u fazama. "Mehanizacija je osnovno, zatim objekti, pa onda uvećavanje broja grla. Ne možete živeti od 2-3 grla. Obrađujem između 20 i 25 ha zemlje, deo je u mojem vlasništvu, a deo u zakupu. Imam tri objekta za stoku, od kojih je jedan nov, vrhunski, useljen 2014. godine. Na gazdinstvu imamo između 20 i 25 grla, a imamo kapaciteta za duplo više", kaže naš sagovornik.
S obzirom da nije imao nikakvu državnu pomoć, ističe da je za postignuti nivo proizvodnje zaslužna njegova porodica, veliki rad i trud. "Bio sam preveliki optimista kada sam ušao u ovu proizvodnju. Shvatio sam - u se i u svoje kljuse. Razočaran sam u subvencije. Kada sam počeo da se bavim poljoprivredom, u selu je bilo sramota prodati zemlju. Tek pomalo se davalo u zakup. Sada je masovna prodaja seoskih imanja, sela propadaju", kaže Mladen.
Prema iskustvu ovog proizvođača govedarstvo, a pre svega tov junadi, daje najbolji ekonomski rezultat. "Reč je o kombinovanoj proizvodnji: mleko i tov junadi. Mada tov junadi daje bolje rezultate, sa mlekom je komplikovano. Mleko dosta uvozimo iz Evropske Unije i niska je otkupna cena", objašnjava Mladen.
a tokom leta pomažu na farmi
Naš sagovornik ističe da je jako zadovoljan rezultatima ostvarenim u ovoj proizvodnji. Njegovo iskustvo pokazuje da je za uspeh neophodno imati proizvodnju stočne hrane na gazdinstvu, čime se znatno smanjuju troškovi proizvodnje. On ističe da je reč o poluintezivnoj proizvodnji, s obzirom da ne kupuje koncentrat, u kojoj je suština da se obezbedi što više kvalitetne kabaste hrane.
U bližoj budućnosti Mladen planira da 10 krava odgaja u sistemu krava-tele. Zasnovao je pašnjak na oko 4 ha, nabavio električnog pastira, kako bi imao oko 5 meseci godišnje pašu. Na ovaj način se značajno smanjuju troškovi proizvodnje, za šta tvrdi da je upravo poenta u ovoj grani.
Poslove na domaćinstvu Mladen obavlja sa porodicom, a značajni pomoćnici su njegovi sinovi koji takođe vole ovu proizvodnju. Tokom leta cela porodica je veći deo vremena na gazdinstvu, a kada deca idu u školu, Mladen svakog dana putuje iz Aleksinca u Kamenicu. I pored toga što se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i veći deo godine provodi na selu, naš sagovornik ističe da njegova porodica vodi savremen život.
Povezana stočna vrsta
Govedarstvo, predstavlja najznačajniju granu poljoprivredne proizvodnje. Govedarska proizvodnja uključuje i proizvodnju mesa, to jeste, tovna goveda. Reprodukcija goveda... Više [+]
Tagovi
Autorka
