Kada brati, a kako sušiti koprivu i koje su njene lekovite osobine?

Rano proleće je vreme za branje mnogih lekovitih biljaka, pa i koprive, koja je jedno vreme bila zapostavljena. Sada se sve više bere i upotrebljava, naročito od perioda korone kada se mnogima svest menja u pogledu ishrane i konzumiranju zdrave i što prirodnije hrane.

Kopriva (Urtica dioica) je zeljasta biljka svima dobro poznata i po izgledu, a i lekovitim svojstvima. Široko je rasprostranjena, raste širom planete, nalazimo je u Evropi, Severnoj Americi, Africi i Aziji, od davnina se koristi kao hrana i kao lek.

Upravo ovih dana hobisti i ljubitelji prirode beru je na mestima udaljenim od saobraćajnica, a koriste je najviše za pripremu sosa ili umaka. Takođe se veoma koristi kao čaj, a pri tome treba znati pravilno osušiti ovu dragocenu i lekovitu biljku za koju se kaže - da kopriva ne žari, već odavno bi izumrla od preterane upotrebe ljudi.

Lekovite osobine koprive

U vreme kad nas hvata prolećni umor, kad iz zime izlazimo sa nedostatkom vitamina i minerala pravo je vreme za njeno branje i konzumiranje.

Lekovite osobine ove biljke su mnogobrojne: leči upale urinarnog trakta, stimuliše rad creva, čaj od koprive blagotvorno deluje na bolesti jetre i žuči, bolesti pluća, pomaže kod grčeva u stomaku i čireva, kod tumora slezine, poremećaja sna i nesanice. 

Delotvorna je kod virusnih i bakterijskih infekcija i preporučuje se kao deo prolećnog čišćenja organizma. Zbog velikog procenta gvožđa odličan je lek za anemiju, a zbog sadržaja kalijuma odličan diuretik. Osim gvožđa i kalijuma sadrži dosta kalcijuma i magnezijuma, kao i vitamine  A, C, K, B6 i D i proteine zbog čega su i izražena njena lekovita svojstva.

Čaj ne treba ukuvavati jer tad gubi svoje blagotvorne, lekovite osobine. Može se piti tokom čitave godine po jedna šolja dnevno, preventivno.

Beru se samo vrhovi

Kako bi čaj bio dobar, treba odabrati i pravo vreme berbe ove biljke. Faza u kojoj su najizraženije lekovite osobine, odnosno onda kada ona ima najviše vitamina, minerala i ostalog, to je faza intenzivnog rasta kad je biljka još mlada u - periodu od marta do maja.

Beru se samo vrhovi do 10 centimetara, odnosno gornja trećina biljke jer upravo oni sadrže dosta vitamina C, gvožđa i drugih minerala. Dakle, mladi i sočni gornji delovi biljke, ali pre cvetanja. S obzirom na to da ima dlačice koje peku, treba koristiti rukavice, a konzumirati nakon termičke obrade.

Kada beremo koprivu bilo bi dobro da kiše nije bilo najmanje tri prethodna dana, kako biljka ne bi imala višak vode u sebi i kako ne bi došlo do potamnjivanja u toku sušenja. Nije potrebno seckati je na manje delove. Važno je, pri sušenju, poslagati je u tankom sloju, stabljiku po stabljiku, na pamučno ili mrežasto platno kako bi vazduh nesmetano strujao oko svih delova i postepeno i pravilno je sušio.

Povremeno je treba okretati kako bi se pravilno i ravnomerno osušila. Kada se prosuši, rukama se isitne samo listovi, a stabljiku bacimo. Tako osušenu biljku najbolje je odložiti u papirnu ambalažu ili platnenu vrećicu.

Ako se koristi i koren ove biljke koji je takođe lekovit on se suši duže. Ponekad nije dovoljno sušenje samo na vazduhu, već se njegov proces može započeti ili završiti postepeno na nižoj temperaturi u rerni na 35 do 40°C.

Može se koristiti i kao sveži sok od koprive, krem supe, a njena upotreba u kozmetici je takođe odavno poznata, pa se koristi za pravljenje raznih šampona za negu i podsticanje rasta kose.

Kopriva u bašti: Dobar sused, prirodno đubrivo i efikasan insekticid

Ipak, kopriva se najvše koristi kao umak ili varivo sa belim lukom, kratko obarena, isto kao i spanać.