Nana - čudesni narodni lek, ali omiljena i u salatama i kolačima

Nana je višegodišnja biljka, dobro poznata po svojoj svežoj aromi, intenzivnom mirisu i prijatnom ukusu. Iako je njena postojbina Mediteran danas je možemo naći u bilo kom kraju sa toplom klimom. Samonikla je biljka i raste kao korov, često je kod nas možemo videti u baštama, a lako se gaji i u saksijama i žardinjerama. 

Od davnina je nana ili menta, kako je još zovu, poznata i cenjena kao lek za najrazličitije bolesti, za jačanje nerava, ublažavanje prehlade i još mnogo toga. Kroz istoriju su je smatrali "travom dugovečnosti", a danas je prva asocijacija na ovu biljku aromatičan čaj. Osim u šoljici čaja, može da se koristi na razne načine, velika je moć njenih lekoviti svojstava. Odličan je začin salatama i jelima, a njenu specifičnu aromu možemo osetiti u kolačima, sokovima, sladoledu. Osvežavajući miris i brojna lekovita svojstva čine je nezaobilaznom u svakodnevnom životu.

Lekovita svojstva nane

Esencijalno ulje je jedan od najvažnijih sastojaka nane, u lišću dostiže 2,5 odsto, a u cvetovima ga ima znatno više, do šest odsto. Prepoznatljiv ukus i aroma potiču od mentola koji se nalazi u obilju u ovoj biljci, a ima dosta vitamina i minerala, gvožđa, cinka, mangana, bakra. Zato ima antiseptična, anestetička i antimikrobna dejstva.

Poznavaoci samoniklog lekovitog bilja tvrde da nana čuva srce i krvne sudove, ublažava bolove i grčeve u predelu srčanog mišića, normalizuje otkucaje i poboljšava cirkulaciju krvi. Od davnina se koristi za ublažavanje tegoba sistema za varenje, ublažava zapaljenske procese i poboljšava varenje. Osim toga, pozitivno utiče na nervni sistem, a miris ove biljke poboljšava san i raspoloženje.

Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima, nana je važna sirovina kada je u pitanju proizvodnja velikog broja lekova, higijenskih, dijetetskih, kozmetičkih i mnogih drugih preparata.

Kako se gaji?

Nana može da se gaji u dvorištu, bašti, u zatvorenom prostoru ili na terasi. Ukoliko se gaji u bašti, širi se veoma brzo i teško ju je kontrolisati, pa je uzgoj u saksiji bolji izbor, a treba napomenuti da ma gde bila voli sunce i vodu.

Razmnožava se semenom ili deljenjem grma, lako se razmnožava reznicama rizoma, dok seme treba posejati u martu. Ukoliko se presađuje, biljku treba pažljivo iskopati kako bi se sačuvao koren i obavezno ostaviti bar malo zemlje za podlogu. Staviti je u zemlju lagano, učvrstiti tlo, dobro i redovno zaliti.

Otporna je na hladnoću, ali oni koji je gaje u saksijama obično je unesu tokom zime u zatvoren prostor. U proleće počinje da raste već sa prvim toplim i sunčanim danima. Može da naraste od 30 do 90 centimetara, ima široke listove, karakteristične, ljubičaste, bele ili roze cvetiće koji se javljaju kasno u leto.

Neiskorišćeni potencijali uzgoja lekovitog bilja

Nana koja se uzgaja za list bere se kada je masa lista veća od mase stabljike, odnosno, neposredno pre cvetanja. Ukoliko je namenjena za destilaciju bere se u toku cvetanja. Kada se uzgaja na većim površinama berba se obavlja mašinski, ali je što pre treba odneti na sušenje ili obradu, jer zbog velike količine vlage može doći do truljenja.

Odlična za čaj, ali i za sok

Nana nas obično asocira na dobar čaj, ali lekovita svojstva ove biljke mogu se iskoristiti i na dugi način, pripremom prirodnog aromatičnog soka.

Nanu uzgajaju Đuka i Srđan Šobot, bračni par iz Bačke Palanke koje mnogi poznaju po odličnim sokovima.

”Nanu beremo početkom proleća, tokom lepog i sunčanog perioda. Njoj treba dosta sunca da bi pustila svoje mirise. Pripremamo sokove po našoj recepturi i to je naša mala tajna", kažu Šobotovi, uz objašnjenje da nana brzo raste i ukoliko je lepo vreme može da se obnovi.

”Ukoliko je sad oberemo, već za dve nedelje ona će dovoljno porasti i možemo ponovo da je koristimo”, kaže Srđan čije prirodne sokove od nane rado piju ukućani i brojni poštovaoci lekovitog samoniklog bilja.