Arhivska vina najstarije slovenačke vinarije dostižu cenu i do 54.000 evra

Najstariji slovenački grad Ptuj ima i najstariji vinski podrum u Sloveniji Ptujsku klet, čije podrumarenje (kletarstvo) vuče korene još iz 1239. godine. U krugu podruma nalazi se i drvena vinska presa iz davne 1874. godine, pa su ponosni vlasnici čak 23 etikete vina koje su u poslednjih 10 godina osvojile 400 medalja.

"Od pre šest godina i prvi put u našoj bogatoj istoriji, Ptujska klet je 100 odsto u domaćem vlasništvu zaposlenih u vinariji", otkrio nam je odmah na početku susreta direktor marketinga Vinko Mandl, ne krijući da proizvodnja danas dostiže dva miliona litara vina samo od belih sorti. Sve to dolazi sa 300 hektara vinograda, koliko imaju zajedno sa kooperantima.

Čuli smo da su se ukrajinski vlasnici rešili vinarije, nakon što su 2018. godine preuzeli Perutninu Ptuj, a koja je 20 godina bila vlasnik Ptujske kleti.

Velike bačve od slavonskog hrasta 

Prema njegovim rečima, stari vinski podrum krasi i danas velika bačva iz 1958. godine od slavonskog hrasta. Ipak, vreme takvih gorostasa u vinarstvu, u koje je moglo da stane gotovo 3.000 litara vina, je davno prošlo - još početkom prošlog veka. Danas se više koriste burad do 500 litara zapremnine. Mandl je posebno ponosan na arhivska vina. U njoj, iza dobro zaključanih vrata u najdaljem delu starog podruma ima 8.000 boca, od ukupno čak 150.000 na više lokacija. Takva, ističe, na primer ona iz davne 1921. godine, dostižu cenu od vrtoglavih 54.000 evra, a na aukcijama u SAD-u u humanitarne svrhe i više.

Mandl napominje da je već dugo sve važniji kvalitet vina. Posebno se prate položaji u vinogradu, kao što je onaj pod nazivom Haluže koji je među top tri odsto položaja što se tiče sovinjona i koji je urodio i zlatom na Decanteru 2022. godine. Inače, najpoznatija vinska etiketa vinarije je Pullus, koja postoji od 2007. godine, a reč je o kvalitetnom vinu sa 100 odsto domaćim poreklom.

Slovenija ima tri vinske regije. Od sorti je najznačajniji laški rizling. U Štajerskoj, posebno preko Mure, značajna je i sorta grašica, koja ima i lokalni naziv rilček, ističe naš domaćin dok hodamo starim vinskim podrumom. Ovo je sada i muzej vina, odnosno podrumarstva, jer ga krase brojne bačve, koje su domaći bačvari slagali u Prekomurju.

Pisani trag o vinariji u Ptuju postoji iz 1776. godine, a ljudi su nekad u nju dolazili sa balonima po vino jer nije bilo staklenih boca. Danas kombinat, kako se lokalno naziva Klet, ima čak pet podruma, otkriva Mandl.

S druge strane, vinarija prati i moderne trendove u vinarstvu. Ističu se i bela macerirana vina, koja imaju i naziv jantarna ili orange, zbog narandžste boje.

Vinska degustacija ispod Starog grada

U Ptuju svi putevi vode u Stari grad, a male kamene ulice dovešće vas do stepenica, ali i do tajnih tunela koji se nalaze 30-ak metara ispod zemlje. Ako se pitate postoji li neko ko ima ključ od tunela, Marjan Ostroško iz turističke organizacije uz smešak će uzeti ključ i otvoriti ulaz. U tunelima nema svetla, krećete se uz pomoć lampe, a onda u jednom trenutku dolazite na mesto koje ima stolove za degustaciju vina. Reč je o "vinskom putu", kako se zove deo tunela sa dugim uskim stolom, stolicama i čašama koje vas pozivaju na degustaciju u potpunom mraku.

Ova atrakcija je isto zanimljiv način proširivanja turističke ponude u ovom gradu, koji živi cele godine. U ovom jedinstvenom doživljaju možete uživati svake subote posle ručka, a cena 90-minutne vinske degustacije u mraku iznosi 22 evra (oko 2.500 dinara) po osobi.

Kurentovo vino, ali i hiža   

Inače, životopisni Ptuj, gde svi krovovi moraju biti crveni, smestio se uz reku Dravu, čiji je veliki most iskorišćen leti u eno gastro svrhe. Zima se tradicionalno ispraća Kurentovanjem, karnevalom kroz koji se pokazuju običaji slavljenja novog ciklusa koji počinje prolećem, ali i ugošćavaju maskirane grupe celog sveta. Ove godine tamo su bile i baranjske Buše, gondolaši s Kvarnera i maškare iz Cestice kod Varaždina.

Glavni junaci Kurentovanja su Kurenti, maskirani muškarci koji nose odeću napravljenu od životinjskog krzna, ukrašenu na poseban način. Tradicija se u ovom gradu neguje decenijama i danas je Ptuj jedini grad u Sloveniji sa ovakvim karnevalom.

Kurenti imaju i svoje vino, koje svake godine prati karneval i njemu se pridaje posebno značenje. Tu je i Kurentova hiža, muzej posvećen ovoj tradiciji. Reč je o interaktivnom muzeju koji priča priču o raznolikosti Kurenta i Korenta, pokladnih običaja sela i grada koji na poseban način donose sreću u vreme karnevala, koji iduće godine slavi 65 godina.