Kako đubriti voćke tokom proleća?

Redovno godišnje đubrenje voćaka predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mera u voćarskoj proizvodnji. Ono osigurava redovan i visok prinos, dobar kvalitet plodova i ravnotežu razvoja vegetativnih i generativnih organa, navodi stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Novi Pazar Silvija Hodžić.

Razlikuje se osnovno đubrenje, rano prolećno i prihrana.

Osnovno se obavlja u jesen posle berbe, a predstavlja unošenje kompleksnih NPK đubriva sa nižim procentom azota u odnosu na fosfor i kalijum, kao i đubrenje stajskim đubrivom.

Na koje načine đubriti pojedine voćne vrste?

Kako smo ranije pisali, po rasturanju ovih đubriva obavlja se njihovo zaoravanje, zajedno sa korovom kao zelenišom, na dubinu 10 do 14 cm. Radi održavanja nivoa humusa na najmanje tri odsto treba svake treće jeseni, zajedno sa NPK đubrivima rasturiti i 30 t/ha stajnjaka.

Ranim prolećnim unosi se azot, najčešće 1/3 do 1/2 od ukupno potrebne godišnje količine, jednim od azotnih đubriva (UREA, KAN) ili kompleksnim NPK đubrivima sa naglašenim sadržajem azota (NPK 20-10-10, NPK 16-16-16).

"Đubrenje se obavlja prilikom prve prolećne obrade zemljišta, a gde to nije moguće razbacuje se po travi ili pred kišu", ističe Hodžićeva.

Prihrana se obavlja posle zametanja plodova krajem aprila, azotnim ili NPK đubrivima sa naglašenim procentom pomenutog elementa. U slučaju da se iz bilo kog razloga osnovno đubrenje ne obavi u jesen, tada se količina predviđena za osnovno u jesen i ona za prvo prolećno unese u zemljište zajedno prilikom prve prolećne obrade zemljišta (ili razbaca po površini).

KAN u aprilu

Đubriva se primenjuju po celoj površini zasada, izuzetno u zasadima retkog sklopa ili gde se radi o pojedinačnim stablima, dodaju se u zonu oko stabla, nešto širu od krošnje. Za visok prinos koštičavog i jezgrastog voća potrebno je dodati 90-200 kg/ha azota (N), 70- 120 kg/ha fosfora (P2O5), 130-250 kg/ha kalijuma (K2O), što znači da se osnovnim đubrenjem posle berbe pođubri sa 300-500 kg/ha(30-50g/ m2) NPK 6-18-36 ili 400-600 kg/ha(40-60g/m2) NPK 8-26-26 ili NPK 5-20-30 ili NPK 7-20-30. Najveća količina azota dodaje se u proleće UREA 150-200 kg/ha (15-20g/m2).

Druga prihrana ovim elementom obavlja se u aprilu - KAN u količini 150 kg/ha (15 g/m2). Prihrana putem lista (folijarna ishrana) od važnosti je u određenim fenofazama voćke. Pre cvetanja prska se Fertinom B kao 0,5 procenta - rastvor (0,5 l na 100 l vode), po potrebi (nedostatak bora) i kasnije kao jedan odsto u rastvoru, kaže novopazarski stručnjak.

Dodavanje većine mikro i makro hraniva ostvarujemo putem Fertine V koji primenjujemo kao dvoprocentni rastvor, a primenjujemo u razmacima 10-15 dana, tokom ekstremnih suša i u kraćim vremenskim periodima. Na karbonatnim zemljištima potrebno je tokom cele godine tretirati rastvorom gvožđa Fertinom Fe u koncentraciji 0,3 odsto (0,3 l Fertine Fe na 100 l vode).

"Voće koje je osetljivo na nedostatak kalcijuma, potrebno je bar četiri do šest puta prskati rastvorom kalcijuma putem Fertine Ca u koncentraciji dva odsto rastvora", zaključuje Hodžićeva. 

_{Naslovna fotografija: Julijana Kuzmić/Depositphotos/vallefrias}